Kada je Vladimir Putin tek došao na vlast, u jednom intervjuu su ga upitali kome od svojih saradnika najviše veruje.
On je izgovorio ovih pet imena: Nikolaj Patrušev Sergej Ivanov Dmitri Medvedev Aleksej Kudrin Igor Sečin Petnaest godina kasnije, ovi ljudi i dalje čine najuži krug Putinovih saradnika i dominiraju kako u strateški važnim vladinim poslovima tako i u krupnom biznisu. Patrušev je bio direktor unutrašnje Službe bezbednosti od 1999. do 2008. godine kada je imenovan za sekretara Saveta bezbednosti. Ivanov je nekadašnji ministar odbrane i vicepremijer. Od 2011. godine radi kao šef predsedničke administracije. Medvedev je bio predsednik od 2008. do 2012. godine, formirajući “vladalački tandem” sa Putinom, a danas je premijer Rusije. Kudrin je do 2011. bio ministar finansija i iako više nema zvaničnu funkciju i dalje je jedan od ključnih Putinovih savetnika u finansijskim i ekonomskim pitanjima. Sečin je bio na visokim položajima u predsedničkoj administariciji i vladi, a danas je izvršni direktor državne naftne kompanije “Rosnjeft”. [caption id="attachment_535894" align="aligncenter" width="650"]
Igor Sečin (foto: Jutjub printskrin)[/caption] Pored njih petorice, u grupi najužih saradnika nalaze se i ostali u koje Putin ima bezuslovno poverenje. Jedan od njih je i Arkadij Rotenberg, čovek odgovoran za održavanje Olimpijskih igara u Sočiju, kao i nekoliko regionalnih figura i visokih birokrata. Mnogi od njih bili su na visokim položajima i pre nego što je Vladimir Putin došao na vlast. Aktuelni ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je ranije vodio Ministarstvo za vanredne situacije, istaknuta je politička figura na ruskoj sceni još od polovne devedesetih godina prošlog veka, a na čelu Ujedinjene ruske partije nalazio se od 2001. do 2005. godine. LJudi u koje ruski predsednik ima najviše poverenja uglavnom sede u Savetu bezbednosti - jednoj od najznačajnijih organizacija za koordinaciju prilikom odlučivanja na najvišem državnom nivou. Istovremeno, ruski administrativni sistem, takozvana vertikalna linija moći, ne radi baš tako dobro: politička uputstva ne sprovode se uvek prema željama, tako da se uključuju drugi ljudi koji pomažu pri razvoju i implementiranju projekata. Jedan od njih je i Juri Trutnev, izabran 2000. za regionalnog guvernera, a potom 2004. imenovan za ministra za prirodne resurse i ekologiju. Ova grupa ilustruje dva važna aspekta o tome ko vodi Rusiju. Prvo, postoji veliki kontinuitet vlasti kod ljudi bliskih Vladimiru Putinu. Veći potresi u vladajućoj vrhušci Kremlja skoro da se i ne dešavaju. Drugo, jezgro vladajuće mašinerije čine ljudi koji su drugovali sa Putinom još u vreme KGB-a. Analitičari ističu ulogu Vjačeslava Volodina, koji od 2011. godine pomaže Putinu da upravlja politikom Rusije. Gospodin Volodin je uspon doživeo prvo kroz bavljenje regionalnom, a zatim i nacionalnom politikom, nakon čega je unapređen na pozicije u vladi. Volodin je zatim imenovan za prvog zamenika šefa predsedničke administracije, odgovornog za nadgledanje projekta takozvanog "resetovanja ruske unutrašnje politike". Uz kontinuitet u vladajućem jezgru, pojavila se i rastuća potreba za svojevrsnim "menadžerima" koji će implementirati takvu politiku. Postoji nekoliko "zvezda u usponu" koji igraju veoma bitne uloge u partijskoj administraciji. Jedan od njih je 39-godišnji Aleksander Galuška, član Narodnog fronta i brojnih savedodavnih komiteta ruskog predsednika. Pre dve godine imenovan je za ministra Dalekoistočnog regiona.
Pročitajte još:
Vladimir Putin je centralna figura Rusije, ali on sebe smatra delom tima i sistema. Svi članovi tog tima poznati su po marljivom radu, učinkovitosti i pre svega - lojalnosti. Kao što je jedan bliski Putinov saradnik primetio, ruski predsednik saradnike nije odabrao zbog lepih očiju, već zbog toga što završavaju posao. Izvor: Blic, BBC
Igor Sečin (foto: Jutjub printskrin)[/caption] Pored njih petorice, u grupi najužih saradnika nalaze se i ostali u koje Putin ima bezuslovno poverenje. Jedan od njih je i Arkadij Rotenberg, čovek odgovoran za održavanje Olimpijskih igara u Sočiju, kao i nekoliko regionalnih figura i visokih birokrata. Mnogi od njih bili su na visokim položajima i pre nego što je Vladimir Putin došao na vlast. Aktuelni ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je ranije vodio Ministarstvo za vanredne situacije, istaknuta je politička figura na ruskoj sceni još od polovne devedesetih godina prošlog veka, a na čelu Ujedinjene ruske partije nalazio se od 2001. do 2005. godine. LJudi u koje ruski predsednik ima najviše poverenja uglavnom sede u Savetu bezbednosti - jednoj od najznačajnijih organizacija za koordinaciju prilikom odlučivanja na najvišem državnom nivou. Istovremeno, ruski administrativni sistem, takozvana vertikalna linija moći, ne radi baš tako dobro: politička uputstva ne sprovode se uvek prema željama, tako da se uključuju drugi ljudi koji pomažu pri razvoju i implementiranju projekata. Jedan od njih je i Juri Trutnev, izabran 2000. za regionalnog guvernera, a potom 2004. imenovan za ministra za prirodne resurse i ekologiju. Ova grupa ilustruje dva važna aspekta o tome ko vodi Rusiju. Prvo, postoji veliki kontinuitet vlasti kod ljudi bliskih Vladimiru Putinu. Veći potresi u vladajućoj vrhušci Kremlja skoro da se i ne dešavaju. Drugo, jezgro vladajuće mašinerije čine ljudi koji su drugovali sa Putinom još u vreme KGB-a. Analitičari ističu ulogu Vjačeslava Volodina, koji od 2011. godine pomaže Putinu da upravlja politikom Rusije. Gospodin Volodin je uspon doživeo prvo kroz bavljenje regionalnom, a zatim i nacionalnom politikom, nakon čega je unapređen na pozicije u vladi. Volodin je zatim imenovan za prvog zamenika šefa predsedničke administracije, odgovornog za nadgledanje projekta takozvanog "resetovanja ruske unutrašnje politike". Uz kontinuitet u vladajućem jezgru, pojavila se i rastuća potreba za svojevrsnim "menadžerima" koji će implementirati takvu politiku. Postoji nekoliko "zvezda u usponu" koji igraju veoma bitne uloge u partijskoj administraciji. Jedan od njih je 39-godišnji Aleksander Galuška, član Narodnog fronta i brojnih savedodavnih komiteta ruskog predsednika. Pre dve godine imenovan je za ministra Dalekoistočnog regiona.
