Pravda

“Bez obzira na to, smatram da je ovaj sastanak protekao u dobroj atmosferi, konstruktivnoj i otvorenoj”, rekao je Dačić, uveren da je duh u kome je održan ovaj sastanak postavio solidne osnove za nastavak dijaloga. U završnom obraćanju na Ministarskom savetu OEBS-a, Dačić je podsetio da će predsedavanje tom organizacijom u narednom jednogodišnjem periodu preuzeti Nemačka. “Nadamo se da će tokom naredne godine, polazeći od osnova koje smo položili ovde u Beogradu, dijalog biti nastavljen, kako bi se približavali stavovi po nizu pitanja. U sadašnjoj atmosferi nepoverenja i podela, to je ono što nam je preko potrebno”, poručio je Dačić. Sumirajući dvodnevnu debatu, Dačić je rekao da je izražena duboka zabrinutost zbog krize u i oko Ukrajine, koja je bila jedan od ključnih elemenata u razgovorima. Postoji, ukazao je, zajednički interes da kao zajednica reagujemo na izazove terorizma i nasilnog ekstremizma koji duboko pogađaju celokupan prostor Evrope i Bliskog istoka. “Prepoznata je potreba za hitnim rešavanjem migracione i izbegličke krize, kao i njen značajan uticaj na niz država učesnica i Partnera za saradnju, s obzirom da OEBS može da odigra korisnu ulogu u reagovanju na krizu”, kazao je Dačić, prenosi Tanjug. I dok se, kako je istakao, države članice nisu složile u pogledu osnovnih uzroka krize u i oko Ukrajine, izrazile su snažnu podršku kontinuiranom širokom angažovanju OEBS-a u ovoj krizi. “One su, takođe, izrazile posvećenost intenziviranju napora usmerenih ka daljoj deeskalaciji i spremnost da preduzmu dodatne korake podrške njenom rešavanju mirnim sredstvima, uz puno poštovanje normi i principa međunarodnog prava, sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija i Završnom aktu iz Helsinkija”, rekao je ministar. Postignuta je, dodao je, široka saglasnost da učvršćivanje primirja u istočnoj Ukrajini i preduzimanje daljih koraka u pravcu postizanja trajnog političkog rešenja mora i dalje ostati najviši prioritet kako bi se izbegao novi gubitak života i ljudska stradanja, a što bi predstavljalo osnovni uslov za napredak u prevazilaženju šire krize evropske bezbednosti. “Istaknuto je da se suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine moraju u potpunosti poštovati. Jedan broj država učesnica je izneo stav da je kriza u i oko Ukrajine nastala kršenjem principa sadržanih u Završnom aktu iz Helsinkija, posebno u vezi sa statusom Krima”, rekao je Dačić. Konstatujući uporno nastavljanje razilaženja u pogledu percepcija bezbednosnih pretnji, države učesnice su prepoznale da, naročito u doba kada se region OEBS-a suočava s nizom složenih bezbednosnih izazova koje nijedna država ne može sama da reši, napori za obnavljanje poverenja među državama učesnicama moraju da se intenziviraju, kazao je. “Uprkos tome što države učesnice imaju različita viđenja o najboljim načinima za uključivanje u konstruktivni dijalog u cilju iznalaženja zajedničkih rešenja za ove izazove, značaj uključivanja u takvu debatu nije osporavan, a prilike za saradnju u zajedničkom suprotstavljanju ovim izazovima se moraju pronaći i podržati”, naveo je Dačić. Svaki sukob, istakao je, kako u prostoru OEBS tako i u susednim regionima, zahteva akciju zasnovanu na solidarnosti i zajedničke napore, kao i poštovanje kulture konsenzusa. Dačić je dodao da su države učesnice prepoznale potrebu da se preduzmu dodatni zajednički napori kako bi se pospešilo rešavanje zamrznutih sukoba, koji će nastaviti da ugrožavaju svakodnevne živote pogođenog stanovništva i da predstavljaju bezbednosni rizik za region OEBS sve dok ne budu rešeni. “Imajući u vidu pogoršanje situacije na terenu, jedan broj država učesnica pozvao je strane da unesu novu energiju u napore za rešavanje ovih sukoba, uključujući kroz obezbeđivanje kontinuiteta uspostavljenih pregovaračkih formata i, gde je to moguće, učestalije održavanje sastanaka, uključujući na najvišim nivoima, i učešće na njima u dobroj veri”, rekao je Dačić. Sve strane su, dodao je, takođe pozvane da se suzdrže od upotrebe nasilja i da rade na smanjenju tenzija i izgradnji poverenja, u potpunosti koristeći prednosti uloge koju OEBS može da ima u podršci odgovarajućim inicijativama. Prepoznata je, napomenuo je, potreba za jačanjem transparentnosti u vojnoj oblasti, unošenjem nove energije u napore ka iznalaženju zajedničkog polazišta za pokretanje dijaloga o modernizaciji i ažuriranju režima kontrole konvencionalnog naoružanja, kao i mera za izgradnju poverenja i bezbednosti, kao nezaobilaznog elementa za ponovnu izgradnju kooperativne bezbednosti u Evropi. “Poseban akcenat stavljen je na borbu protiv terorizma u svim njegovim oblicima i načinima ispoljavanja, uključujući fenomen stranih boraca terorista, kao i na suprotstavljanje radikalizaciji i ekstremnom nasilju koji mogu da dovedu do terorizma”, istakao je Dačić. Podržani su kontinuirani napori Organizacije za rešavanje transnacionalnih pretnji, kao i drugih značajnih pretnji i izazova koji pogađaju region OEBS, uz snažno suprotstavljanje netoleranciji i diskriminaciji verskih i etničkih manjina, obezbeđujući slobodu veroispovesti i uverenja, i promovišući međureligijski i interkulturalni dijalog, naveo je šef srpske diplomatije. Potpuni krah srpske diplomatije Podsećamo, misija OEBS-a je prisutna na Kosovu i Metohiji, a glavni problem Evrope danas je islamistički terorizam i ogroman priliv migranata sa prostora zahvaćenih ratom koji prouzrokuje Islamska država, međutim, o Kosovu kao jednom od glavnih islamističkih centara u Evropi nije se na samitu OEBS-a mogla čuti ni reč čak ni u završnoj reči Ivice Dačića. Bosna i Hercegovina i Kosovo su dva vodeća centra za mobilizaciju džihadista koji odlaze u Siriju i Irak da se bore na strani Islamske države.

Prema broju stanovnika koji su se pridružili Islamskoj državi, Bosna i Hercegovina je četvrta u svetu, tvrde britanski mediji koji navode da su se u ovoj godini 92 državljana BiH pridružila toj terorističkoj organizaciji.

Pročitajte još:LAVROV POTPUNO OPOVRGNUT: Mijatović pokazala dokazeNikolić: Da mi neko dođe sa pričom o rušenju Vučića…

Izvor: Tanjug / Pravda