Pravda

Ne postoji ništa tajno, što neće postati javno. Jednom će obelodanjivanje dokumenata rasvetliti tragediju u Dalasu i pomoći da se konačno stavi tačka na raspave o atentatu na DŽona Kenedija, a ljudi koji se budu vratili na Mesec će (nadam se) naći će na površini tragove prvih astronauta, zajedno sa trgovima lunarnog modula i “bagija”, u kojima su se posade “Apola” 15, 16 i 17 vozile po našem prirodnom satelitu. Međutim, prvi koraci u tom pravcu su već učinjeni uz pomoć pomenutog LRO. Od 2009. do 2013. godine on je fotografisao mesta sletanja svih “Apola” – počevši od 11-og do 17-og (sa izuzetkom, ​​naravno, “Apola 13”, koji nije sleteo na Mesec). Kamere LRO uočile su takođe i američki svemirski brod Surveyor -3, koji “sedi” na Mesecu od 1967. godine. Na svim slikama je jasno vidljiva ostavljena tehnika na sivim mesečevim ravnicama. Detaljnija analiza fotografija dobijenih iz pomoć LRO, omogućila je da se na Mesecu vide mesta padova najmanje tri iskorišćena nosača raketa “Saturn 5”, koji su služili za pokretanje “Apola” 13, 14 i 16. NASA je namerno “bacila” ove nosače na Mesec, kako bi - posmatrajući kretanje seizmičkih talasa od mesta pada - analizirala strukturu njegovog tla. Merenja su vršena uz pomoć seizmičkih senzora, koje je na Mesecu ostavila prethodna ekspedicija. Međutim, skeptici mogu sve ovo tretirati kao samo “indirektne” dokaze, jer NASA je mogla i “ostaviti” nekakvu tehniku na Mesecu, ali gde su nepobitni dokazi da su ljudi hodali po njemu? Zato, sve dok profesionalni astronauti, kosmonauti ili kosmički turisti ne fotografišu na Mesecu tragove „apolovaca” - moraćemo da iznosimo argumente za i protiv toga, da li su Amerikanci tamo uopšte i bili. I odlučivati - koji od njih su verodostojni, a koje možemo odbaciti kao pokušaj nekih ljudi sa bolno neispunjenim ambicijama da privuku pažnju na sebe. Glasine o tome da je “Apolo” – prevara, u kojoj je realno, u najboljem slučaju, bilo samo lansiranje nosača-rakete “Saturn 5”, krenule su se još decembra 1968. godine, u vreme leta “Apola 8” oko Meseca. Nizanje kampanja za demaskiranje “Apola” počinje 1974. godine, sa izlaskom prve knjige na ovu temu pod nazivom “Mi nikada nismo leteli na Mesec: troškovi prevare iznose trideset milijardi”, koju su napisali Bil Kajzing i Rendi Rejd. Pri čemu je Kajzing radio u kompaniji “Roketdajn”, gde su proizvedeni motori za “Saturn-5”. Ova činjenica je davala posebnu težinu njegovom mišljenju. Teorija falsifikovanja lunarnog programa SAD dobila je najživopisniji izraz u umetničkom filmu “Kozorog-1”, snimljenom u istim tim Sjedinjenim Američkim Državama 1978. godine. On je govorio o tome kako je NASA uz pomoću specijalnih efekata falsifikovala let. Istina, ne na Mesec, već na Mars, ali aluzija je bila očigledna. Malo ulja na vatru ovih pretpostavki dosuo je čuveni američki režiser Stanli Kjubrik - autor “Svemirske Odiseje - 2001”. On je priznao da je po nalogu NASA imitirao u filmskom studiju neke potencijalne epizode aktivnosti astronauta na Mesecu. Međutim, ovde nije bilo nikakve zle namere: NASA nije bila sigurna da će emisija sa površine Selena imati dovoljno visok kvalitet, da bi gledaoci imali čistu predstavu o tome šta zapravo rade astronauti. Zato je agencija snimila na Zemlji ono što bi trebalo da se desi na Mesecu. U pokušaju da dokažu da je “Apolo” - velika laž, zagovornici ove teorije često prelaze sve granice. Tako je u septembru 2002. godine neki Amerikanac Bart Sibrel nazvao Baza Oldrina, drugog čoveka koji je 21. jula 1969. kročio na Mesecu odmah iza Nila Armstronga, “kukavicom” i “lažovom” u lice, zahtevajući da se zakune na Bibliju da je zaista bio na Mesecu. Sibrel je dobio odgovor u obliku direktnog udarac u vilicu, koji mu je kaubojski naneo sedamdesetdvogodišlji astronaut. Usput budi rečeno, tužilaštvo u Los Anđelesu je odbilo da podnese protiv Oldrina bilo kakvu optužnicu. O reprezentativnosti argumenata raskrinkavanja “Apola” najbolje govore ličnosti “razotkrivača”. Jedan od njih je - Čarls DŽonson - predsednik Međunarodnog istraživačkog društva ravne Zemlje. Članovi ovog društva, koje postoji u Engleskoj i u Sjedinjenim Državama, ozbiljno tvrde da je naša planeta ravna, i temelje svoje naučne i filozofske teorije na ovoj “činjenici”. Svoj doprinos “opovrgavanju” “Apola” su dali i ruski autori. Od njih je, možda, najpoznatiji Jurij Muhin, koji je napisao knjigu “Anti-Apolo: mesečeva prevara SAD”. U julu 2009. godine - u danima kada se obeležavalo četrdeset godina sletanja “Apola 11” na Mesec - NASA je bila primorana da objavi tužni rezultat trogodišnje potrage za originalnim video-materijalima. Navodno su slučajno izbrisani, kada je NASA reciklirala stare filmove i preko njih snimila telemetrijske podatke koji dolaze sa satelita. Štednja se u ovom slučaju agenciji nije isplatila. NASA je uspela da samo malo “zasladi pilulu”, rekavši da je predala na raspolaganje kompaniji koja se bavi restauracijom video zapisa, najbolju kopiju originalnih snimaka prvih koraka Armstronga i Oldrina po porvšini Meseca, kako bi ta firma maksimalno približila ovu kopiju originalu. Problem primene ovih teorija na „Apolo” sigurno nije samo retorički. Kao što je primetio američki istoričar astronautike Kreg Nelson, samo u pokretanju “Apola” je učestvovalo 300 stručnjaka, a u okviru pilotskog programa NASA 1965. godine – na vrhuncu lunarnog programa – 400.000 ljudi, uključujući i izvođače radova. I to ne računajući 32 astronauta koji su se pripremali za program “Apolo”. Od tog broja, 24 su letela na Mesec, a 12 od njih je direktno izašlo na njegovu površinu. Istina, 1973. godine, već sledeće godine, nakon što se na Zemlju sa Meseca vratila poslednja posada - “Apola 17”, broj zaposlenih u NASA se spustio na 200.000, ali ovo je i dalje bila veoma impresivna brojka. Da bi de tada sakrilo nešto, a onda nastavilo da se skriva do danas - bilo je neophodno naterati sve te ljude na “zavet ćutanja”, istakao je Nelson. Osim toga, bilo je neophodno “zatvoriti usta” milionima ljudi, koji su gledali lansiranje. U zemlji kakva je SAD, gde društvo, s jedne strane, vrši dovoljno strogu kontrolu nad vladom, a sa druge - na prvom mestu na listi vrednosti stavlja slobodu, u prvom redu slobodu govora (podsećam da je upravo štampa faktički primorala na ostvku predsednika Ričarda Niksona), tako nešto je u principu nemoguće. Da li je Američka svemirska agencija nekad pokušala da opovrgne nametljive glasine da je program “Apolo” - fikcija? Direktno - ne, ali je 1977. godine izdala neku vrstu “bele knjige”, koja je sadržala sve činjenice u vezi sa “Apolom”, uključujući i opis i analizu uzoraka zemljišta i stena donetih sa Meseca. 2000. Godine. NASA je takođe objavila statistički zbornik Ričarda Orlofa pod nazivom “Apolo u brojkama”. 2004. godine, zbirka je dopunjena i reizdana. A 2002. godine, agencija je dala čuvenom američkom istoričaru osvajanja kosmosa DŽejmsu Obergu, avans od 15 000 dolara za pisanje knjige – za opovrgavanje svih “antiapolovskih” teorija i spekulacija. Međutim, godinu dana kasnije agencija je povukla avans nazad, jer bi sama priprema takvog demantija značila da se NASA ozbiljno odnosi prema svakakvim apsurdnim fikcijama o programu “Apolo”. Međutim, Oberg je izjavio da će on svakako tu knjigu napisati. Pobijati tvrdnje da Amerikanci nisu bili na Mesecu, može se beskonačno dugo i potpuno besplodno. Jer, mnogi od onih koji “razotkrivaju” američki lunarni program, ne rade to zbog ljubavi prema istini, već iz želje da po svaku cenu privuku pažnju. Da bi to postigli, koriste iskustvo Moskve iz poznate Krilovljeve basne. Stoga će svi argumenti koji idu u prilog realnosti “Apola” jednostavno proći mimo njihovih ušiju. Teško da bi takvi čuli i reči kosmonauta Alekseja Leonova, koji se pripremao za let na Mesec u okviru sovjetskog lunarnog programa: “Jedan od najvažnijih neosprnih dokaza da su Amerikanci zaista bili na Mesecu je čestitka koju je sovjetsko rukovodstvo uputilo rukovodstvu SAD povodom ove velike pobede”. Jer, da je Kremlj imao i najmanju sumnju da su astronauti NASA zaista sleteli na Mesec (a letove “Apola” je pratio čitav kompleks sovjetskih osmatračkih sistema), nema sumnje da bi SSSR učinio sve što je moguće da razotkrije “lažnu prirodu američkog imperijalizma” i na taj način u očima sveta ostane neprikosnoveni kosmički lider.

Pročitajte još:IGRA U KOJOJ POBEĐUJU: Ruski nevidljivi ratPol Krejg Roberts: Hoće li Matriks prevladatiDokazi o Erdogovanoj naftnoj trgovini sa Islamskom državom

Izvor: fakti.org