Pravda

Pre tri meseca prvi čovek Evropske komisije Žan Klod Junker je izjavio kako je najveći problem što "nema dovoljno Evrope u Evropskoj uniji". Posle jednostranih poteza Bratislave i Budimpešte čini se da ovu Junkerovu formulaciju treba malo prepraviti: Evropskoj uniji nedostaje više unije. Sučeljavanje EU sa talasom izbeglica koji je "preplavio" Evropu bilo je neuspešno. Brisel je ostao gotovo paralisan, članicama Unije prepušteno je da se samostalno bore sa ovim problemom. Čak i kada je bilo dogovora realizacija je bila izuzetno neefikasna. To se najbolje vidi posle odluke o obaveznim kvotama – dogovoreno je da sve članice Unije prihvate veći ili manji deo od 120 hiljada izbeglica smeštenih u Italiji i Grčkoj. Usledio je pravi "ustanak" zbog takve odluke Brisela. Najžešće su reagovale istočnoevropske članice: Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska. NJihovo nezadovoljstvo sada je preraslo u tužbe. Situacija zaista preti da potpuno izmakne kontroli. Neke članice, svojim granicama podigle su ograde. Grčka je, na primer, već dobila, fudbalski rečeno, crveni karton jer je propustila u Zapadnu Evropu veliki broj izbeglica bez ikakve kontrole i evidentiranja. Još je ozbiljniji udar na Šengenski sporazum koji je ukinuo unutrašnje granice u najvećem delu Unije i slavljen je kao jedan od najvećih dostignuća ujedinjavanja Evrope. Zbog izbegličkog talasa sada su sve glasniji zahtevi da se Šengenski sporazuma barem suspenduje i ponovo uspostave rigorozne kontrole na granicama. Neke države, poput Austrije i Nemačke, već su uspostavile pojačanu graničnu kontrolu Dogovor EU sa Turskom da Ankara, u nadoknadu za 3,5 milijardi evra, onemogući masovni prolazak sirijskih izbeglica na putu u Evropu niko ne doživljava kao veliki uspeh Brisela. Time se problem samo ublažava a niko ne može biti siguran da Turci neće nastaviti s trgovinom pa bi konačna cena ovog sporazuma sa Ankarom za EU mogla da bude baš paprena. Jevtin terorizam: Nema sumnje – Islamska država je imućna. Analitičari kažu: ID je najbogatija teroristička organizacija u istoriji. Posle terorističkih napada u njenoj organizaciji, u Parizu, Bejrutu, na Sinaju ponovo se postavlja pitanje da li je moguće pobediti džihadiste. Bombardovanja su dosad prilično skromne rezultate pa se opet govori da je jedino pravo rešenje uništiti finansijsko "srce" ID. Prema procenama američkog ministarstva finansija Islamskoj državi je potrebno oko dve milijarde dolara godišnje kako bi normalno funkcionisala. Troškovi svakodnevno rastu ponajviše zbog sve većeg broja ratnih udovica čiji muževi su poginuli u borbama a koje Islamska država trajno novčano pomaže. Danas se već prilično precizno zna kako Islamska država nabavlja novac. Spisak ovih "poslova" je poduži: krijumčarenje nafte, pljačka, otmice, prodaja antičkih umetničkih predmeta, trgovina belim robljem. U izvore prihoda treba ubrojati i dobrovoljne priloge iz bogatih arapskih država – pre svega Saudijske Arabije. Neki zapadni analitičari tvrde da su vazdušni udari najviše pogodili ilegalno trgovanje naftom. Procenjuje se da je danas dnevni prihod ID od prodaje nafte oko 200 hiljada dolara što znači da na godišnjem nivou ne može da bude veći od 100 miliona dolara. Američka računica je nešto drugačije. Amerikanci smatraju da ID od ilegalne trgovine naftom zaradi godišnje najmanje pola milijarde dolara. Jedan od najvećih izvora prihoda za Islamsku državu stiže sa teritorija koja kontroliše i na kojima danas živi između pet i osam miliona stanovnika. DŽihadisti tu već nisu biznismeni – kao prilikom trgovine naftom i umetničkim predmetima – već pljačkaši. Otima se sve što im dođe pod ruku a procenjuje se da od pljačke ID uzme godišnje do 850 miliona dolara. Ozbiljan izvor prihoda za ID je i prodaja starih umetničkih dela. Procene govore da se na teritoriji koju trenutno kontroliše ID nalazi oko četiri i po hiljade antičkih nalazišta – pravi rudnik bogatstva za džihadiste. NJihova zarada procenjuje se na više od 100 miliona dolara godišnje. Na osnovu ovih podataka nameće se već spomenuti zaključak da bi trebalo najjače udariti na izvore prihoda Islamske države što bi je vremenom oslabilo i dovelo do njenog poraza. Čak i u slučaju da su takve procene tačne nema mnogo razloga za optimizam. Terorizam koji je pokretačka snaga ID može da funkcioniše i sa mnogo manje novca. Jedna norveška analiza utvrdila je da su pojedinačne terorističke akcije zapravo veoma jevtine. Norvežani su detaljno proučili 40 ozbiljnih terorističkih akcija u svetu izvedenih od 1994. do 2013. godine. Zaključak: čak 75 odsto terorističkih napada koštao je organizatore manje od 10 hiljada dolara.