Pravda

Kada je Srbija počela predsedavanje, glavni izazov bila je ukrajinska kriza. U međuvremenu još nekoliko kriza postalo je aktuelno, uključujući i izbegličku. Da li je BiH izolovana u ovoj krizi, s obzirom na to da izbeglice ne dolaze na njenu teritoriju? - Postoje indicije da je bilo nekoliko slučajeva prelazaka granice iz Srbije u BiH, ali nema detaljnijih informacija o tome. U regionalnom kontekstu, kriza, naravno, utiče na BiH. Otvorena su pitanja sigurnosti i stabilnosti u celom regionu, ne samo zbog izbegličke krize nego i zbog terorističkih napada koji se nisu desili samo u Parizu, nego i u BiH. To, naravno, nema nikakve veze sa migrantima, da budem potpuno jasan. Ali, nažalost, region je u poslednje vreme pod sve većim tenzijama zbog tih problema i stabilnosti. Nedavno su mediji objavili spisak mesta u BiH u kojima navodno ima radikalnih islamista. Kako vidite bezbednosnu situaciju u BiH? - O situaciji u BiH u tom smislu je bilo jako puno glasina. Mi nismo obaveštajna služba, ne skupljamo informacije, a naša vrata su otvorena za saradnju o pitanjima koja se tiču borbe protiv radikalizma i nasilnog ekstremizma. Naše smernice su da poštujemo državne, entitetske i kantonalne vlasti čiji smo partner. Partner smo i svim lokalnim, verskim i drugim zajednicama širom BiH. Ako u nekim projektima koji se bave ovim pitanjem možemo pomoći, stojimo na raspolaganju. Ali, zaista, izazov nasilnog ekstremizma i radikalizacije postoji svuda na svetu, pa i u BiH. Visoki predstavnik Valentin Incko kaže da ne veruje da će u RS biti održan referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH. Ako je u pravu, to je ponavljanje već viđenog 2011. Koje je vaše očekivanje? - Potpuno podržavamo stav visokog predstavnika. Entiteti ne mogu održavati referendume o nadležnostima na državnom nivou. To je jasan stav međunarodne zajednice. Postoji način za razgovore o pravosuđu, a to nije referendum, nego strukturalni dijalog koji traje već neko vreme i koji je jedini način da se razgovara o svim pitanjima vezanim za pravosuđe. Ne želim da spekulišem hoće li referendum biti održan, ali on ne može proizvesti nikakve ozbiljne posledice. Premijer Vučić preporučio je RS da ne raspisuje referendum. Kako vidite njegovo držanje u tom smislu? - Srbija je ranije, a potom i tokom predsedavanja OEBS-u, podržavala suverenitet i integritet BiH, a uveren sam da će tako i ostati u budućnosti. Jasan je stav srbijanske vlade da ona nije za referendum, što je premijer Vučić javno i rekao. Važno je naglasiti da je to stav Srbije koja poštuje BiH i entitete, ali ne i ideju o referendumu.  Koliko se u običnom narodu "primila" Vučićeva podrška Srebrenici? - Srebrenica je posebna priča za BiH i za Srbiju. Posebno mi je zadovoljstvo istaći da je Srebrenica bila uspešna priča i pre dolaska premijera Vučića, zahvaljujući svojim lokalnim liderima. Ćamil Duraković, iz reda bošnjačkog naroda, sadašnji načelnik opštine Srebrenica, bio je tokom rata izbeglica u SAD, koji se vratio posle rata, postao prvo zamenik, onda od 2012. godine i načelnik opštine. NJegova zamenica je Biljana Rakić, iz reda srpskog naroda, članica SDS-a i oni zajedno rade konkretne stvari u korist svojih sugrađana. Situacija nije tako pozitivna u drugim mestima u BiH, ali u Srebrenici oni su snage koncentrisali na budućnost, prosperitet i ekonomski razvoj. Veoma je važno što je premijer Vučić, posle posete u julu, takođe bio i 11. novembra na investiciono-razvojnoj konferenciji u Srebrenici. Donacija Srbije je odličan pokazatelj konkretnih interesa Srbije da doprinese boljem životu u Srebrenici. Kakav je danas značaj Dejtonskog sporazuma i kako vidite činjenicu da se on uporno različito tumači? Čak je i originalni dokument izgubljen. - Svi znaju sadržaj teksta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995. godine. Ustav BiH je sastavni deo Dejtonskog sporazuma. Važno je naglasiti da se on, kao i drugi demokratski ustavi, može promeniti amandmanima uz pregovore i puno političke volje. Još 2006. godine bio je pokušaj da se promeni Ustav, da se umesto tročlanog predsedništva bira jedan predsednik, ali je nažalost ta inicijativa propala. Ustav garantuje Republiku Srpsku, Federaciju BiH i Brčko distrikt kao stalne kategorije u BiH. Niko ne preti Republici Srpskoj niti joj može pretiti. Isto važi i za Federaciju BiH i Brčko distrikt. Naravno, na putu ka EU Ustav će se menjati. Primera radi, Bugarska je, kažu, na svom putu pridruživanja EU, menjala svoj ustav više od 80 puta. Naredne godine očekuju se presude Mladiću i Karadžiću. Očekujete li bilo kakve negativne posledice u BiH? - Ne želim spekulisati kakve će biti presude. Jasno je da 20 i više godina posle rata treba da postoji pravda za sve žrtve u BiH. Smatram da je izuzetno važno što će tužilac Bramerc sa svojim kolegama završiti i te slučajeve. Mislim da reakcije neće biti od velikog značaja. - Misija OEBS-a je veoma aktivna širom BiH. Posebno nam je važno što sada imamo deset kancelarija i što blisko sarađujemo sa lokalnim zajednicama. Nažalost, u javnosti se prečesto se vidi samo komunikacija sa političarima i u većim gradovima, ali je rad Misije OEBS-a u Bosni i Hercegovini posebno aktivan i uspešan na lokalnom nivou. Na primer, ja sam skoro posetio Osnovnu školu u Bosanskom Grahovu koje se nalazi nedaleko od naše terenske kancelarije u Drvaru. Bosansko Grahovo je bilo gotovo uništeno u sukobima tokom rata i zajednica se teško oporavljala u godinama nakon rata. Ipak život u Grahovu se nastavlja, deca uče, idu svaki dan u školu. I u zaista teškim uslovima, deca i roditelji imaju nadu u bolju budućnost. Problem je što takve zajednice kao što je, na primer, Bosansko Grahovo ne uživaju dovoljno pažnje međunarodne zajednice ni visokih političkih lidera. Lokalni političari svakako vode računa o svojim zajednicama, ali one zahtevaju više pažnje svih nas.Možemo pomoći svojim iskustvom i stručnošću, kojima Misija OEBS-a zaista raspolaže na svim nivoima. Sve politike su lokalne - od borbe protiv nasilnog ekstremizma do ljudskih prava - kaže ambasador DŽonatan Mur.