Pravda

Istaknite nekoliko najvažnijih fakata koji osporavaju zvaničnu istinu o Sarajevskom atetatu. -Nije nikakva tajna da istraga nikada nije valjano obradila mnoge bitne momente tog događaja. Najpre, Princip je ispalio dva metka, a na telu Franca Ferdinanda su tri ulazne rane. Tu je i metak koji je smrtno pogodio Sofiju, onaj hitac koji je pogodio Poćoreka i rupa od metka na automobilu. Samo ove činjenice navode nas da zaključimo da je tu bilo još nekih osoba koje su toga dana u tom momentu pucale na automobil u kojem je bio austrijski prestolonaslednik. Pištolj kojim je pucao Princip nije onaj koji je dobio u Beogradu i koji je preneo preko reke Drine. Obezbeđenje je toga dana bilo znatno manje brojno od onoga koje je bilo angažovano prilikom posete cara Franje Josipa Sarajevu. Zašto, to ne znamo. Malo je poznato koliko je faktora imalo motiv da Ferdinand u Sarajevu bude ubijen. Na koje faktore mislite? -Ustanovio sam da je postojalo 18 centara moći koji su imali motiv da Ferdinand bude ubijen. Nešto od toga se zna, ali sam došao i do nekih saznanja koja osporavaju zvaničnu verziju o atentatu. Navedite nam neka od tih saznanja. -Ne zna se, na primer, da je neposredno pre atentata u Sarajevo iz Londona stigao poznati plaćeni ubica noseći 10.000 funti koje je podigao u Rotšildovoj banci. Trag plaćenog ubice se gubi kad prelazi granicu Austro Ugarske. Koji su vaši izvori iz kojih ste crpeli građu za roman Ruka anđela? -Tokom višegodišnjeg istraživanja pročitao sam sve o tom događaju što sam mogao naći, prevrnuo sam arhive, čitao ono što je već objavljeno. Osim toga otišao sam do srodnika onih koji su učestvovali u atentatu i bili posle suđeni, a neki od njh pogubljeni. Smatram da je upravo to potrebno za moju priču jer je reč o dragocenim svedočanstvima koja moramo pohvatati dok su ljudi još živi. O Prvom svetskom ratu napisano je dosta romana, ali o stradnjima Srba iz BiH malo je napisano u literaturi. Primećujemo da ste posvećeni upravo tome jer i vaši prethodni romani tretiraju kob Srba iz BiH. -Da, jedan od mojih romana Poslednji plemići posvetio sam svom djedu Gavru, koji je poslije Drugog svjetskog rata, zajedno sa cijelom porodicom stradao u komunističkim progonima. Voleo bih da napišem roman o herojstvu naših pilota koji su branili Kraljevinu u aprilskom ratu 1941. godine. Pa što ga ne napišete? -Bih,ali nemam kada, moram od nečega da živim, a od pisanja se u Republici Srpskoj ne može živeti. Institucije u Republici Srpskoj ne mare za one koji žele da promene svest definisanu u sjajnoj sintagmi: duh samoporicanja. A ni u Srbiji ništa nije bolje. Sad nam rijaliti guraju i u književnost. Važnija je priča ko je koga jebo na estradi ili šta rade vampiri nego šta je predhodilo konačnom protjerivanju Osmanlija iz Bosne. Prepoznajemo u "duhu samoporicanja" naslov knjige Mila Lompara. Šta vam posebno smeta u našoj zvaničnoj istoriji? -Karađorđev ustanak nazivamo Prvim srpskim ustankom. To nije tačno, nismo mi Srbi imali sam dva ustanka protiv Turaka već najmanje 16, ali one ko su podizali Srbi iz BiH i Vojvodine istoričari Karađorđevića ne računaju. Oni hoće da je sve počelo od njih. Moj naredni roman  upravo se bavi se jednim od tih ustanaka, Bajom Pivljaninom i srpskom istorijom iz sedamnaestog vijeka. Godišnjica Sarajevskog atentata bila je oko Vidovdana prošle godine povod za mnogo naučnih skupova i dela od kojih neka to vide kao događaj koji optužuje Srbiju za izbijanje Prvog svetskog rata. Sarajevski atentat i sada je tema jer Milo Đukanović ovih dana izjavljuje da je za njega Gavrilo Princip bio terorista. Na koji način treba braniti Principa i Mladu Bosnu? -Gavrila Principa i Mladu Bosnu teško je braniti od neinformisanih i zlonamjernih ljudi. Od njih to i ne treba. Bitno je edukovati zainteresovane i slabo obavještene. Jedan od primjera kako bi to trebalo da se radi je film Branio sam Mladu Bosnu. Šteta što institucije Republike Srpske nisu stale iza toga filma, finansijski i propagandno, ali kad se prisjetimo da su ti ljudi finansirali film "Turneja" onda je Srđan Koljević dobro prošao što ga nisu zabranili.

Pročitajte još:(INTERVJU) Marija Miketić: Kada stradanju damo smislenost, postajemo pobednici(INTERVJU) Miloš Latinović: Mladost je „prostor“ snova i anarhije

Izvor: Pravda/Dragan Bašović