Pravda

Sveti prepodobni Alimpije Stolpnik je rođen u Adrijanopolju, gradu paflagonijskom i odmalena je predat Bogu na službu, a Gospod ga je izabrao sebi za službu još dok je bio u majčinom stomaku. Naime, njegova majka je pred porođaj u noći imala priviđenje u kom joj se učini da na rukama drži veoma lepo jagnje, koje je na rogovima imalo dve zalepljenje sveće. Kada je došlo vreme da se rodi Alimpije, jaka Božanska svetlost ispuni sobu. To beše predznak buduće svetlosti, a kada je nakon porođaja zaspala, u snu je videla da su se svi žitelji grada okupili u njenoj sobi i okružili novorođenče pevajući mu psalme i sveštene pesme. Ubrzo joj je preminuo muž i nije htela ponovo da se udaje, pa je svoj život provela u postu i molitvi, a sina Alimpija, kada ga je odgajila, odvela je u crkvu na službu Bogu i predala ga adrijanopoljskom episkopu, blaženom Teodoru. Kada je odrastao, Alimpiju se javila želja za usamljeničkim životom, da živi u molitvenom tihovanju, usrdno služeći jedinome Bogu i naslađujujući se neprestanim, bogomišljem. Tu želju je podelio s majkom rekavši joj da želi da ide na istok jer je čuo da tamo, u pustinjama, u molitvenom tihovanju žive mnogi sveti oci. On se zaputio na svoj put, ali ga je episkop Teodor vratio nazad, zbog čega je Alimpije bio veoma tužan. Ipak, anđeo se javio blaženome Alimpiju i rekao mu je da ne tuguje što je vraćen sa željenog puta i da dobro zna da je sveto mesto svako mesto na kom čovek ljubi Boga. Alimpije je nastavio da služi Bogu i da osveštava crkve i manastire, ali se jedne noći zli dusi počeše kamenjem bacati na Alimpija, zadavši mu teške povrede… On je, međutim, skupio snage i rečima im se usprotivio. Alimpije se štitio od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad su ga pobeđeni demoni ostavili i pobegli, a ljudi su počeli da ga poštuju i dolazili su kod njega radi molitve, utehe, pouke i isceljenja. Pokraj hrama podigao je visok stolp, popeo se na njega i proveo na njemu u postu i molitvi pune 53 godine. Ni podsmeh ljudi, ni zloba demona nisu mogli odatle da ga udalje, niti da ga pokolebaju u nameri. Okolo njegovog stolpa podignuta su dva manastira, s jedne strane muški, a s druge ženski. U ženskom manastiru živele su mu majka i sestra. Sveti Alimpije rukovodio je monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa ukazujući put ka spasenju. Sveti Alimpije učini mnoga čudesa blagodaću Hristovom. Bolne je isceljivao, đavole iz ljudi isterivao i budućnost je predskazivao. Na četrnaest pak godina pre smrti, noge su mu bile poražene ljutom bolešću, te za sve to vreme on nije mogao da stoji već od samog prestavljenja svog ležao je na jednoj strani. I kada su njegovi učenici želeli da ga okrenu na drugu stranu, on im to nije dozvoljavao. Preminuo je 640. godine u vreme cara Iraklija, a od moštiju, njegova glava je sačuvana u Kotlomuškom manastiru na Svetoj gori. Kažu da su se još pre njegovog rođenja pokazali neki znaci po kojima se moglo videti da će njegov život biti čudesan. Prema pripovedanju, ovaj svetac je strogim postom i strpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao. Sveti Alimpije se na ikoni predstavlja u asketskom, tj. pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu, a po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja. Prema verovanju, Sveti Alimpije je bio zaštitnik stoke, pa zato poštovaoci narodne tradicije i običaja na njegov dan ne uprežu stoku. Prema narodnoj tradiciji, ne valja ni da se na ovaj dan jede kravlje meso. Otud, naročito, u istočnim delovima Srbije, da bi “kući krenulo”, na trpezi na ovaj dan ne sme da se nađe kravlje meso. Kao i na sve druge velike pravoslavne praznike, i na ovaj bi, barem što se narodne tradicije i običaja tiče trebalo preskočiti sve teške poslove.