BEOGRAD - Sistem zdravstvene zaštite je već više decenija poprilično feminizovan. Ipak, nisu svi segmenti tog sistema jednako feminizovani. Među medicinskim radnicima daleko je više žena nego muškaraca prvenstveno zato što je mnogo više medicinskih sestara nego medicinskih tehničara. Lekarki ima približno isto koliko i lekara. Među medicinskim specijalistima postoji „rodna” disperzija: u nekim segmentima – poput pedijatrije – dominiraju žene, a u drugima – poput hirurgije – dominiraju muškarci.
U celini uzev, zdravstvenom sektorom dominiraju žene. Nigde ta dominacija žena nije toliko izražena kao u apotekarstvu.
1. Razlozi dominacije žena u apotekarstvu
Danas je apotekarski posao gotovo potpuno feminizovan: skoro je nemoguće naći muškarca apotekara. U apotekama rade gotovo isključivo žene. Razlozi ove naklonosti žena ka apotekarstvu su mnogobrojni, ali je verovatno glavni taj što je taj posao povezan sa ženskim biološkim i psihičkim prednostima. Naime, apotekarstvo predstavlja jednu u nizu takozvanih "negujućih profesija" ka kojima žene imaju urođenu sklonost. Isto tako, apotekarstvo zahteva sposobnost pamćenja mehanički naučenih podataka, a u tome su žene superiornije od muškaraca. Naučiti mnogobrojne nazive bolesti i lekova, i to uglavnom na latinskom jeziku zahteva pravi „štreberski” rad, a u tome su žene bolje. Svo to veliko apotekarsko znanje ne zahteva previše apstraktnog mišljenja, jer se informacije tiču konkretnih stvari. A žene imaju sklonost da pamte te konkretne podatke. Osim toga, apotekarstvo je rad koji se odvija u zatvorenom, čistom prostoru, zahteva malo fizičkog naprezanja, podrazumeva povezanost sa malim, ali solidarnim kolektivom i prijatnu društvenu interakciju. Čini se da sva ta radna svojstva pašu ženama. Stoga je nahrupljivanje žena u apotekarstvu razumljivo.
2. Razlozi prenebregavanja „rodne ravnopravnosti” u apotekarstvu
S obzirom da se politika „rodne ravnopravnosti” uvek sprovodi u žensku korist, razumljivo je što nema feminističkih zahteva da se ona sprovede i u apotekarstvu i uopšte u zdravstvu. Politika „rodne ravnopravnosti” je krajnje selektivna, a ta selektivnost se vrši po kriterijumu ženske koristi: sprovodi se kada je ženama korisna, a ne sprovodi kada to nije.
3. Zaključak
Sektor zdravstvene zaštite je feminizovan. To je posebno slučaj sa apotekarskom branšom. Čini se da ta sklonost žena ka apotekarstvu ima svoje biološke, psihološke i socijalne razloge. U tom smislu je razumljiva. Razumljivo je i odsustvo feminističkih zahteva za „rodnom ravnopravnošću” u tom segmentu društva: politika „rodne ravnopravnosti” je zapravo politika favorizovanja žena, tj. politika rodne neravnopravnosti. Setite se toga kada sledeći put odete u apoteku po lek!
Pročitajte još:
Izvor: Vladislav Đorđević | Srpski kulturni klub
