BEOGRAD- Bivši ministar finansija Lazar Krstić odbio je prošle godine nekoliko ponuda banaka da zameni rizične državne kredite u dolarima u povoljnije pozajmice u evrima.
Posledice Krstićeve odluke da se dolarski dug ne konvertuje u evre platiće svi građani Srbije, jer je od oktobra prošle godine do danas naš javni dug samo zbog skoka dolara u odnosu na evro uvećan za oko 783 miliona evra. Poređenja radi, da bi se ta suma uštedela, penzioneri i zaposleni u javnom sektoru moraće dve godine da primaju penzije i plate umanjene za 10 odsto. Da stvar bude još gora, Srbija će i ove godine samo po osnovu kamata na dolarske kredite platiti devet milijardi dinara više nego što bi platila kamate na kredite u evrima. Kako saznaje „Blic“, pomoć Krstiću da spreči štetu od naglog rasta dolara nisu nudile samo komercijalne banke, već i centrala Svetske banke u Vašingtonu. - Međunarodna banka za obnovu i razvoj nudi valutno hedžovanje svojim klijentima kako bi se pomoglo u smanjenju kamatnog i valutnog rizika - potvrđeno je u Svetskoj banci. „Blic“ prethodnih dana nije uspeo da stupi u kontakt sa Krstićem i postavi mu pitanje zašto je odbio konverziju i ponašao se kao amater, poput građana koji su zanemarivali preporuke stručnjaka i uzimali rizične kredite u švajcarcima samo zato što su u tom trenutku bili jeftiniji. Jer, iako su kamatne stope na kredite u dolarima prethodnih godina bile niže od pozajmica u evrima, za svega nekoliko meseci te kamate su se zbog rasta dolara uvećale čak za četvrtinu. U Fiskalnom savetu kažu da država treba da se zadužuje u valuti u kojoj ostvaruje prihod, a to je dinar.
Pročitajte još:Nakon 13 godina Šešelj ponovo sa radikalima lomi slavski kolač
- Ukoliko to nije moguće, evro je druga najbolja opcija zato što najveći deo deviznih prihoda od izvoza, između 60 i 80 odsto, ostvarujemo u evrima - objašnjavaju u Fiskalnom savetu. Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da postupak konverzije valuta sam po sebi nije skup. - Krstiću je problem verovatno bio to što nije mogao do kraja da sagleda šta će se dešavati sa dolarom - smatra Nikolić. U Ministarstvu finansija kažu da „već godinama aktivno traže sistem pomoću kog bi se upravljalo rizikom kursa američkog dolara prema evru“. Izvor: Blic