BEOGRAD- Glavni grad koji u svom vlasništvu ima oko 1.600 lokala, pozvao je zainteresovane zakupce da učestvuju u nadmetanju za rentiranje poslovnog prostora. U ponudi su čak 224 lokala, cene po kvadratu kreću se od 487 do 1.602 dinara, zavisno od zone, a nude se kancelarije, sale, magacini i prostori za prodaju.
Očigledno da su kriza i besparica učinili svoje. Broj praznih lokala duplirao se u odnosu na 2013. godinu, kada je grad imao "samo" 118 praznih poslovnih prostora. I cene su "jače" u odnosu na prethodne konkurse, pa se kvadratni metar lokala u Ulici Stevana Hristića, na Karaburmi, u oktobru prošle godine mogao iznajmiti za 514, a sada za 713 dinara. Za kancelarije veoma je atraktivna "Beograđanka". U ovoj poslovnoj zgradi trenutno "zvrje" prazne čak 42 prostorije za koje treba izdvojiti u proseku 752 dinara po kvadratu. Depozit u soliteru u Masarikovoj varira od 30.000 do 250.000 dinara za salu od 163 kvadrata. Cene zakupa privatnog poslovnog prostora koje se izdaju preko agencija za nekretnine, slične su kao i kod kancelarija u vlasništvu grada. Kvadrat lokala na najatraktivnijim lokacijama kao što su Knez Mihailova ili Terazije mesečno se može iznajmiti za 10 do 20 evra. Grad prostor u pešačkom prolazu ispod palate "Albanija" nudi za 1.602 dinara. - Cene se već godinama ne menjaju - kaže Aleksandar Jugović, iz agencije "Eurorent". - Isti je i broj ljudi koji traže lokacije za svoje firme, samo se veličina prostora menja. Dok jedni, zbog proširenja poslovanja traže veće lokale, drugi se zbog štednje useljavaju u manje kancelarije.
Pročitajte još:Ministarstvo poljoprivrede se nada stabilizaciji izvoza u RusijuDinar sutra opet slabi
Mnogi od ponuđenih lokala koji se nalaze na konkursu više godina su prazni. takvi prostori su smešteni na manje prometnim lokacijama, a prethodni zakupci iza sebe su ostavili dugove. Primer je lokal u Ulici Miloša Pocerca 30. Zbog veoma lošeg stanja, njemu je potrebno renoviranje od "nule".
Najjeftinije za umetnike Odbornici Skupštine grada 24. oktobra prošle godine izglasali su odluku po kojoj je grad podeljen na pet zona. One su, pak, podeljene shodno vrsti poslovnog prostora, pa potpuno različite cene zakupa, iako su u istoj zoni, imaju kancelarije, hoteli, hosteli, magacini, vitrine, garaže i proizvodne hale. Najpovlašćeniji su umetnici, koji za atelje treba da izvoje svega 53 dinara po metru kvadratnom. Izvor: Novosti
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
