I Srbija je meta kampanja velikih sila koje se bore za novu energetsku prevlast i dominaciju na starom kontinentu.
Energetska klackalica između Amerike i Rusije za prevlast u snabdevanju gasom Evrope, ovih dana prelila se i na našu zemlju. Gotovo da ne prođe dan da SAD ne ponude Balkanu, ali i konkretno Srbiji, gas iz svojih škriljaca koji bi preko Atlantika stizao na hrvatsko ostrvo Krk, a odatle i kod nas. Druga zapadna opcija je i "Južni koridor", gasovod iz Azerbejdžana o kojem se godinama govori. Za to vreme, Rusija podrobno obaveštava svet, pa i Srbiju, o zacrtanim trasama svog novog Turskog toka i ostavlja mogućnost da se naša zemlja priključi na ove cevi. Rusija i Turska su utvrdile trasu gasovoda Turski tok teritorijom te zemlje, koja je istovremeno povećala zahtev za isporuku gasa tim gasovodom, sa 14 na 16 milijardi kubnih metara godišnje. "Početak gasovoda je na ruskoj obali u blizini Anape i ide ispod Crnog mora", kažu u Gaspromu. Tačka ulaska na kopno će biti u blizini sela Kajakoj, a isporuke gasa turskim potrošačima će biti u oblasti Luleburgaza, dok je izlazna tačka na tursko-grčkoj granici oko Ipsala. Preliminarni rok završetka izgradnje prve linije je decembar 2016. godine. Američka opcija, o kojoj se govori od početka godine, jeste tečni gas iz škriljaca, koji bi stizao preko Hrvatske i Mađarske, a uslov za to je izgradnja terminala na ostrvu Krk. Za izgradnju ovog gasovoda, procenjuje se, treba oko godinu dana, a naša zemlja bi morala da obezbedi cevi iz Mađarske. Više vremena za izgradnju potrebno je za drugu zapadnu opciju - gasovod iz Azerbejdžana, čija se izgradnja konstatno odlaže. Ovaj cevovod, nazvan "Južni koridor", išao bi kroz Gruziju i Tursku do Grčke, a jedan krak bi se odvajao za Bugarsku, gde bi Srbija mogla da ga preuzme. Rok za izgadnju "Južnog koridora" je 2018. ili 2019. godina. Obe opcije za Srbiju imaju jednu jasnu "falinku". Ni jedan od ovih cevovodnih tokova sa sobom ne nosi i plan za drugi tok - tok novca.
Pročitajte još:
"Niko se ne nudi da Srbiji i finanijski pomogne", kaže Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas. "Svi pominju opcije za našu zemlju, a svaka od njih podrazumeva da sami izgradimo gasovod do neke susedne države koja će dobiti gas. Ispada da nam nude energente, a sve će to Srbija sama morati da plati. Jedino je Južni tok za nas imao zatvorenu finansijsku konstrukciju", zaključuje Vuletić. I američki "predlog" gasovoda iz Azerbejdžana i ruski Turski tok imaju zajedničko - grčki čvor. Naime, Rusija se vodila logikom da ako Evropa ne prihvata njihov gasovod, oni će ga izgraditi na granici Evropske unije - između Grčke i Turske. Kod gasovoda iz Azerbejdžana, ideja je da on ide za Italiju, ali da se napravi skladište u Grčkoj na koje će Balkan i zapadne zemlje moći da se priključe. Izvor: Novosti
Godišnjica “Incidenta u Banjskoj”: Kako su povezani tragični događaji na Kosovu sa samitom BRIKS u Kazanju? 
