BEOGRAD - Tjeri de Monbrijal, vodeći francuski stručnjak za međunarodne odnose, trenutno gostuje u Beogradu na zbog promocije novog broja časopisa "Horizonti" organizacije CIRSD, a tim povodom je za list Politika odgovorio na neka pitanja i mi prenosimo deo tog intervjua i njegovo mišljenje o Rusiji i ukrajinskoj krizi.
Tema panela na kojem učestvujete jeste „Rusija i Zapad: novi hladni rat”. Da li je taj rat počeo? Ne mislim da smo u novom hladnom ratu, niti da se krećemo ka njemu. Zapad je u SSSR-u video supersilu. Rusija nije supersila. Rusija je, u stvari, slaba. Tačno je, poseduje nuklearno oružje i diplomatski uticaj, posebno na Bliskom istoku, ali Rusija i SSSR ne mogu se porediti. Ako u budućnosti ponovo budemo živeli u bipolarnom svetu, taj drugi pol činiće Kina, ne Rusija. Moguć je kvazihladni rat, ali onaj pravi nikome nije u interesu. Rusija ne želi da se izoluje od Zapada. Azija nije prava zamena za ekonomske veze sa Evropom i SAD. Putin je vrlo realističan čovek i zna i da poslovanje sa Kinom neće biti tako lako kao i da je alternativa saradnji sa Zapadom – izolacija.
Kažete, ipak, da Zapad ne razume Putina. Zašto? Zapad i Rusija su u međusobnom nepoverenju i surevnjivosti stigli do tačke sa koje više nema nazad. Zapad ne razume Putina, u kome vidi autokratu namernog da vrati teritorije Ruske imperije. Ne razumeju ni Rusiju koja je za njih zemlja koja sa nostalgijom gleda na nekadašnji položaj supersile. Nove članice EU i NATO-a, posebno Poljska i Litvanija, s pravom ili ne, u Rusiji vide pretnju. U Estoniji postoji potpuno ruski grad Narva, i neki smatraju da bi Putin poželeo da se proširi na delove Baltika naseljene ruskim stanovništvom. Sa druge strane, šta ćemo sa SAD i njihovim imperijalnim ambicijama? Američka implicitna velika strategija je da putem odnosa sa NATO-om i EU prošire svoj uticaj. Ali, u svesti i ideologiji Zapadnjaka je nepoverenje prema Moskvi. Ponavljam, sa razlogom ili ne, tek to je ideologija Zapada koja sada kaže da se u Ukrajini mora poštovati princip nepovredivosti granica u Ukrajini, što je u suprotnosti sa onim što je Zapad uradio na Kosovu.
Zbog čega smatrate i da je EU „krhka konstrukcija”? Mir i prosperitet se ne smeju uzeti zdravo za gotovo. Pogledajte probleme sa Grčkom, krizu u evrozoni. Srbija želi da se pridruži EU, ali pitanje je da li će EU uopšte preživeti. Posle raspada SSSR-a, EU se vrlo brzo proširila i zbog toga i danas oseća posledice. NJen raspad bio bi katastrofa jer je EU zaista stvorila mir i stabilnost.
Pročitajte još:Jeremić: Ne razmišljam da se kandidujem za predsednika Srbije
Izvor: Politika / Pravda
Godišnjica “Incidenta u Banjskoj”: Kako su povezani tragični događaji na Kosovu sa samitom BRIKS u Kazanju? 
