Pravda

Pet godina nakon što je kineska brodarska kompanija "Kosko” došla u luku Pirej, poslovi su utrostručeni. Ova, inače, državna kompanija je zakupila deo luke za oko 500 miliona evra, što je najveća strana investicija u Grčkoj u skorije vreme. Prethodna vlada u Grčkoj planirala je prodaju 67 odsto udela u luci Pirej, za šta je bila zainteresovana kineska kompanija "Kosko”, koja već ima 35-godišnju koncesiju za proširenje dva najveća kontejnerska terminala u toj grčkoj luci. Međutim, planovi Pekinga, kako navodi britanski "Gardijan”, da proširi komercijalnu delatnost, grubo su prekinuti dolaskom na vlast partije Siriza. Jer, Siriza je stopirala planove za prodaju dokova i terminala za čiju se kupovinu "Kosko” pripremao. Zvanični Peking je izrazio nezadovoljstvo, a naknadni pokušaji da se situacija izgladi i uveravanja da će "Koskove” koncesije biti "poštovane” nisu mnogo umirili Kineze. Lokalni mediji su za miniranje posla optužili novog lidera Grčke Aleksisa Ciprasa. Kineski plan je da kupe većinski udeo u delu luke, državnu železničku mrežu i luku Solun. Nijedna druga zemlja u Evropi za njih ne predstavlja bolje uporište nego Grčka. Širenje kineskih planova u Grčkoj od velike je važnosti i za nas, jer je Kina na samitu koji je održan u Beogradu decembra prošle godine najavila da je zainteresovana za gradnju luke na Dunavu i bescarinske zone. Svako jedan od najznačajnijih poslova koji su dogovoreni jeste i gradnja pruge Beograd–Budimpešta, koja bi bila deo brze pruge između Mađarske i Atine. U projekat će se, kako je najavljeno, kasnije uključiti Makedonija i Grčka. Pruga Beograd–Budimpešta bi trebalo da bude izgrađena za dve i po godine. Na ukupno 350 kilometra od Beograda do Budimpešte prelaziće putnički vozovi za manje od 120 minuta, dok se sada razdaljina između glavnih gradova Srbije i Mađarske prelazi za oko osam sati. Obnova postojećeg i izgradnja drugog koloseka na ovom delu severnog kraka železničkog Koridora 10 koštaće oko 1,5 milijardi evra. Za deo kroz Srbiju je obezbeđeno već 370 miliona evra iz ruskog kredita na trasi između Stare Pazove do Novog Sada. To znači da će Srbija za preostale deonice između Beograda i Subotice morati da obezbedi između 350 i 400 miliona evra, najverovatnije iz privatizacionih prihoda ili putem javno-privatnih partnerstava. Brzina vozova predviđena strategijom razvoja saobraćaja na ovoj pruzi veća je od 160 kilometara na sat. Nadležni kažu da će na dobrom delu deonice moći da se razvije i dvesta na sat, što će ovu prugu svrstati u rang brzih. Sagovornici smatraju da se Sirizino zaustavljanje prodaje luke Pirej neće odraziti na planove Kine u ovom delu Evrope i dogovor srpske i kineske vlade za izgradnju pruge između Beograda i Budimpešte. Samo je pitanje da li je za transport kineskih 700.000 tona robe, koliko se procenjuje da će prolaziti sa juga ka severu Evrope, bolje modernizovati postojeću prugu kroz Srbiju ili graditi brze pruge od 200 kilometara na sat.

Pročitajte još:Danas poslednji razgovori Grčke i Brisela pre sastanka evrogrupeAleksandar Daniluk: Ukrajini nije potrebno više oružja nego više pameti

"Ne verujem da će doći do promene planova, jer su Kinezi koncesionari atinske luke i dosta su u nju uložili. I u tom pogledu se ništa neće promeniti. Ali kada je reč o transportu njihove robe ka centralnoj Evropi, Kinezi nikada nisu jasno iskazali želju da modernizuju naše pruge i pruge okolnih zemalja. Samo su rekli da su spremni da nas podrže. Drugim rečima, oni hoće da nam daju kredite", kaže Bušatlija. On ne spori da prugu između Budimpešte i Beograda treba modernizovati, ali veruje da je primerenije da ona bude osposobljena za projektovane brzine do 160 kilometara na sat. Ovo objašnjava činjenicom da su brze pruge samo pokazatelj tehnološkog napretka i prestiža neke zemlje. U našem slučaju se, međutim, postavlja pitanje imamo li dovoljno putnika spremnih da plate kartu čija cena će biti slična avionskoj. I Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je bolje samo remontovati prugu, onako kako to Rusi rade na ostalim deonicama Koridora 10, nego graditi prugu za brzine od oko 200 kilometara na sat. "Srbija sa Mađarskom ima zanemarljivu robnu razmenu tako da tom prugom nemamo šta da prevozimo. Za tranzitni transport robe nije od presudnog značaja da li će putovati pet-šest sati kraće ili duže. Dok za putnički saobraćaj ova pruga ima ozbiljnu konkurenciju u drumskom Koridoru 10. Imamo odličan autoput do Budimpešte, tako da bi se vozom putovalo eventualno zbog komfora", navodi Nikolić i dodaje da bi Kinezi, ukoliko to smatraju isplativim, sami predložili da putem koncesije modernizuju pruge Mađarske, Srbije i Makedonije. Izvor: Politika