BEOGRAD - Srpskim vlastima je poznato ko su građani koji su iznosili novac u švajcarske banke. Ovo je na konferenciji za novinare rekao premijer Aleksandar Vučić. Odgovarajući na pitanje novinara ko je srpski tajkun koji je u švajcarskoj filijali britanske HSBC banke u kešu doneo 20 miliona evra, premijer je rekao da je reč o ljudima vrlo čudnih biografija.
Prošlog vikenda međunarodno udruženje novinara istraživača u saradnji sa Centrom za javni integritet SAD objavilo je da je više od 106.000 klijenata iz 203 zemlje, od 2005. do 2007. godine, utajilo oko 120 milijardi dolara. Među njima je i neimenovani srpski biznismen koji je u kešu u Švajcarsku odneo 20 miliona evra, a bankarski službenici su ga upozorili „da bude manje upadljiv”. Premijer je ipak dodao da time treba da se bavi Poreska uprava, jer je to njihov posao. Naši poreznici već su zatražili od švajcarskih kolega informaciju o računima građana iz Srbije koji su držali novac u švajcarskom ogranku britanske HSBC banke. Čak i da imamo i da znamo identitet lica i sume koje su iznosili iz zemlje, nismo u mogućnosti da ih obelodanimo zato što to predstavlja službenu tajnu, jer ukoliko je istina to što je napisano u medijima, onda sigurno zavređuje pažnju istražnih organa, a protivzakonito je otkrivati detalje iz istrage, rekao je novinarima Marko Marinković, direktor Poreske uprave. Prema rečima Saše Ranđelović, poreskog stručnjaka i docenta na Ekonomskom fakultetu, Poreska uprava ne može javno da saopšti njegovo ime, ali može da pokrene poreski postupak protiv tog neimenovanog biznismena ako od švajcarskih kolega dobije te informacije. – Ako bi se tokom poreskog postupka dokazalo da je bilo utaje poreza, onda bi pomenuti tajkun morao da plati i porez, zateznu kamatu i kaznu. Čini mi se da je to lakši deo posla, a da je mnogo teže dobiti te informacije od švajcarskih poreskih vlasti. Jer, švajcarska ekonomija se dobrim delom zasniva na principu bankarske tajne – kaže Ranđelović. Zanimljivo je da je premijer Vučić u jednom trenutku na konferenciji za štampu spomenuo i transakciju od 17,2 miliona evra o kojoj je „Politika” juče pisala. Iako je premijer o ovome rekao svega dve rečenice, pažljivim slušaocima nije promaklo da formulaciju „pranje para” nije upotrebio kada je govorio o konkretnoj transakciji. „Znam ja sve ove slučajeve iznošenja para i ovih 17,2 miliona evra o kojima vi govorite”, rekao je predsednik vlade. Reč je o Indijcu Nandiju Ahuji, članu Nadzornog odbora „Viktorija grupe”, koji je prošlog avgusta u jednom danu s računa jedne naše banke prebacio 17,2 miliona evra štednje na račun u Švajcarskoj. Kako je „Politika” već napisala, on svakako nije srpski tajkun koji je, od 2005. do 2007, „oprao” 20 miliona u kešu. On novac nije podigao u gotovini, već je novac prebacio s računa na račun. Transakcija je obavljena u avgustu 2014. godine, a ne od 2005. do 2007. godine.
Pročitajte još:(INTERVJU) Milan Vidojević: Završni čin uništenja Srba desiće se iznutra
Zato je u ovom slučaju teško govoriti o pranju para. Sredstva su već bila u legalnim tokovima, pa je pre reč o iznošenju novca. Pranje para je kada se nelegalno stečen novac uvodi u legalne tokove. Uprava za sprečavanje pranja novca sredstva kontroliše pre nego što dođu u banku i to za svaki iznos veći od 10.000 evra. Ono zbog čega je ova transakcija zanimljiva i bitna za širu javnost jeste što je reč o velikom iznosu koji je uticao na slabljenje dinara. Ukoliko je reč samo o finansijskoj operaciji i prebacivanju para u čvrstoj valuti iz jedne banke u drugu, onda nema uticaja na kurs. Međutim, kada je reč o velikim iznosima i ukoliko banka ima višak dinara, ona mora da izađe na tržište i zameni taj novac u evre, što može da ima uticaj na kurs. Ukoliko su pak izvori banke u evrima, onda je reč samo o finansijskoj operaciji. Nenad Popović, advokat Nandije Ahuje, kaže da je reč o privatnoj transakciji njegovog klijenta. Pre nego što bilo koji novac iz Srbije ode u inostranstvo u banku mora da se dostavi potvrda da su svi porezi u Srbiji plaćeni, tvrdi zastupnik Ahuje. Takođe, pre nego što se novac položi u banku Uprava za sprečavanje pranja novca kontroliše svaki iznos veći od 10.000 evra, podseća. To se radi i uz kontrolu Narodne banke. – Kada je o bankarskim transakcijama reč tu ne može ništa da se sakrije. Inače, uopšte nije neuobičajeno to da stranci deponuju sredstva u ovdašnje banke. Pre nekoliko godina oni su to činili u značajnoj meri, jer su kamate na štednju u Srbiji bile atraktivnije i zato što su imali poverenja u bankarski sektor. Ovakvim napisom mislim da niste učinili uslugu srpskom bankarskom sistemu – kaže Popović. Izvor: Politika
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
