Pravda

Šef poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu Volker Kauder iz Hrišćansko-demokratske unije, kancelara Angele Merkel, rekao je da će stihijsko useljavanje u Nemačku rasti sve dok se azilanti ne budu konsekventno vraćali u zemlje porekla i izrazio sumnju u to da će biti bolje, ako Berlin proglasi Kosovo sigurnom zemljom. "Prvo moramo u svoje domovine proterati one podnosioce zahteva za azil iz zemalja sigurnog porekla, koji u Nemačkoj ne mogu dobiti status azilanta. Nije od koristi ako mi jednu za drugom zemljom proglašavamo za zemlju sigurnog porekla, a onda ne proterujemo (odbijene)", rekao je Kauder za "Rajniše post". On je, istovremeno, izrazio spremnost da razgovara o novim zemljama koje bi trebalo da se uvrste na listu zemalja sigurnog porekla, ali i sumnju da će samo to rešiti problem. Kauder je, takođe, ocenio da i zahtevi da se ubrza azilantski postupak ostavljaju otvorenim pitanje - kako dalje sa odbijenim podnosiocima zahteva za azil i pozvao nemačke pokrajine da nešto konkretno predlože. Berlin se već mesecima suočava sa lavinom kosovskih azilanata, čiji boravak finansijski opterećuje nemačku državu, gradove i opštine. U traženju rešenja za taj problem, iz Berlina je, između ostalog, ovih dana predloženo ubrzanje i skraćenje postupka, pružanje policijske podrške policajcima na srpsko-madrajskoj granici, ali i da se jasno razbiju lažne nade azilantima-što sve, kako prenose mediji, sa sobom nosi praktične probleme. Predstavnici nemačke države se trude da razbiju priče na Kosovu o tome da u Nemačkoj azilante, navodno, čekaju "ružičasti svet", radno mesto i bolji život, i sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Emili Haber, kao i šef Saveznog zavoda za migracije i izbeglice Manfred Šmit su u izjavama kosovskim medijima pojašnjavali kao funkcioniše nemačkim azilantski sistem. Oni su, podsećaju mediji, ukazali da praktično niko sa Kosova ne dobija azil u Nemačkoj i da za to nema ni najmanje šanse. Nemačka je, takođe, poslala svoje policajce na srpsko-mađarsku granici, a pri tom su planirane i zajedničke mađarsko-austrijsko-nemačke policijske kontrole u vozovima na liniji Budimpešta-Beč-Minhen, prenose mediji. Plan da Šmitov Savezni zavod za migracije i izbeglice u roku od 14 dana obradi zahtev svakog kosovskog Albanca i - skoro uvek negativno odgovori, nosi u praksi mnoge probleme, piše stampa, ukazujući pri tom da je jedan od problema i nedostatak službenika. Polovinom prošle godine jedan azilantski postupak trajao je u proseku više od sedam meseci, sada tačno šest, a od cilja vlade da se taj postupak za azilante skarati na maksimalno tri meseca, Savezni zavod za migracije i izbeglice je, kako ocenjuje štampa, udaljen prilično daleko.

Pročitajte još:Desničari iz Češke, Poljske i Slovačke marširali za srpsko Kosovo!Prag: Na protestu za srpsko Kosovo govorili poslanici i bivši ministri, evo ko se obratio iz Srbije!

Tako je i predlog o skraćenju postupka za kosovske azilante na 14 dana, smatraju eksperti, potpuno nerealističan i ukazuju da pred Saveznim zavodom za migracije i izbeglice već postoji brdo od 100.000 neobrađenih zahteva za azil, građana iz celog sveta. U komplikovanoj borbi Berlina protiv kosovskih azilanata, kaže se takođe, da oni, posle odbijanja, kao i svi drugi imaju pravo da se žale i pokrenu pravni postupak, što znači da se njihovo izručenje u zemlju porekla tako odlaže. Mediji navode i da je izručenje odbijenih podnosioca zahteva za azil u zemlje porekla u nadležnosti nemačkih pokrajina i da, recimo, ako je neko bolestan ili nema sve potrebne "papire", ne može ni biti vraćen u svoju zemlju. Kada je reč o traženju načina da se Berlin "spasi" od navale ilegalnih azilanata sa Kosova, eksperti veruju, međutim, da se lavina kosovskih azilanata neće promeni, sve dok se životni uslovi na Kosovu ne promene. Izvor: Tanjug