Pravda

Linta je Tanjugu rekao da očekuje da poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu otvori stalni dijalog dve države i stvori preduslove za rešavanje brojnih otvorenih pitanja. "Ono što je ohrabrilo sve prognane Srbe s prostora Hrvatske jeste da je premijer Vučić u razgovoru sa Kolindom Grabar Kitarović pokrenuo pitanje izbeglica i pitanje odnosa prema Srbima u Hrvatskoj", poručio je Linta. Prema njegovim rečima, hrvatska strana kao mantru stalno ponavlja dva otvorena pitanja između dve zemlje - pitanje nestalih i pitanje povratka kulturnog blaga u Hrvatsku. "Kada je reč o pitanju povratka kulturniog blaga, važno je istaći da većina pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Mi se zalažemo da se to kulturno blago vrati, ali pre svega tamo gde je i bilo, pre početka ratnih dejstava, a to su srpske crkve i srpski manastiri", rekao je Linta. Srbija, dodao je on, očekuje da Hrvatska "maksimalno pomogne obnovu porušenih srpskih crkava i manastira" i da se kulturno blago vrati tamo gde pripada, "a ne da se vrati u hrvatske muzeje u Zagreb i druge gradove". "Jedan deo brojnih problema sa kojima se suočava stotine hiljada proteranih Srba koji žive u Srbiji, Republici Srpskoj i u inostranstvua, tiču se brojnih imovinskih i drugih prava, odnosno pitanja koje hrvatska strana dugi niz godina vešto ignoriše i o njima se ne razgovara - to je pitanje otetih 40.000 stanarskih prava, oko 50.000 srpskih penzionera kojima se duguje prosečno po 81 penzija po penzioneru", istakao je Linta. On je naveo da je tu i problem više od 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta koje je Hravtska oduzela prognanim Srbima, "pravnim mahinacijama putem sudova". "Veliki broj naših ljudi potražuje dinarsku i deviznu štednju, hiljade proteranih Srba imaju problem, jer im nije priznat deo radnog staža koji su stekli pre rata i dobrim delom nije priznata konvalidacija radnog staža za vreme ratnih dejstava. Imamo više od 10.000 srpskih porodica čije su kuće i stanovi srušeni u klasičnim terorističkim akcijama za vreme rata po hravstkim gradovima gde nije bilo ratnih dejstava", objasnio je Linta.

Pročitajte još:Neverovatne scene iz hrvatskih vozova i javnog prevoza (FOTO)

Prema njegovim rečima, Hrvatska punih 10 godina izbegavala da implementira bečki sporazum o sukcesiji, u kojem se "jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koja su imali na dan 31. decembar 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata moraju biti proglašeni ništavnim". "Očekujemo da hrvatska strana, koja insistira na rešavanju otvorenih pitanja, prihvati inicijativu sa naše strane da se formira jedna srpsko-hrvatska međudržavna komisija za implementaciju bečkog sporazuma", ukazao je Linta. Izvor: Tanjug