BEOGRAD - Odlazeći hrvatski predsednik Ivo Josipović govoreći o rezultatima svog mandata i stanju u Hrvatskoj rekao je da "ustaška zmija ne spava".
Na pitanje gde vidi „ustašku zmiju" Josipović je odgovorio da ona nije "ovđe na podu, ne puzi, da nije ni ona od 1941 - 1945", kao i da nije reč o postavljanju ustaških simbola na facebook i druge web stranice ili oblačcenju u ustaške uniforme, već o tendencijama koje vode netrpeljivosti prema drugima i drukčijem. "Radi se o tome da je vidljivo u našem društvu da postoje neke tendencije koje idu za esencijom onoga što se tada zagovaralo. To je netrpeljivost prema drugim i drukčijem, totalitarne tendencije, želje da se smanje ljudska prava, a viđeli smo i da se prijeti ljudima i da se promijeni istina o povijesti", objasnio je Josipović sinoć u intervjuu za televiziju N1. On je dodao da, nažalost, postoje i pokušaji nekih uticajnih krugova da se revidira istorija, da se Hrvatska odmakne od pobedničke koalicije iz Drugog svetskog rata i pretvori u gubitnika. Josipović, koji se 2010. godine u Sarajevu izvinio za učešće Hrvatske u politici koja je devedesetih godina prošlog veka pokušavala da podeli BiH, kaže i da je za vreme svog mandata poboljšao odnose sa Srbijom. "Sjetite se samo mog govora u Sarajevu i koliko je on bio konfliktan ili nepoželjan u tada vladajućim krugovima. Ja sam to izgovorio, drugi nisu. Ni prije, a ni poslije. Sjetite se mog odlaska u Srbiju i izravnavanja ili poboljšanja odnosa sa Srbijom. Dakle, to su ozbiljni konflikti i onda netko kaže, on je konformist. Sjetite se mog govora u Knesetu. Ja ostajem kod toga, pogledajte portale, ustaška zmija i dalje ne spava, istakao je Josipović ističući da to opet ponavlja i odbacujući ocene da je kao predsednik bio konformista. Josipović je 2010. godine, u govoru pred poslanicima oba doma Parlamenta BiH i u prisustvu najviših zvaničnika, pozvao ceo region na saradnju i najavio da će obići stratišta na kojima su u poslednjem ratu ubijeni Srbi. Josipović je tada izrazio žaljenje što je i Hrvatska svojom politikom devedesetih godina doprinela stradanjima ljudi i podelama koje i dalje muče društva u regionu.
Pročitajte još:Debaljcevo pred oslobađanjem, Ukrajinci podižu utvrđenja oko Lisičanska
Izvor: Tanjug