Pravda

Nisu uspeli da se osuše ni potpisi na tim dokumentima, a Petar Porošenko je sa nešto preteranim patosom objavio svoju diplomatsku pobedu: „Neće biti nikakve federalizacije, zamenićemo zarobljenike po principu „svi za sve“, dogovorili smo potpuni prekid vatre i odmicanje teškog naoružanja od linija sukoba, uspostavljanje kontrole Kijeva nad granicom sa Rusijom i izbore u pobunjenim republikama po zakonima Ukrajine“. „Pobeda“... A da li je to pobeda? Ako jeste, zašto je onda šef Desnog sektora, Dmitrij Jaroš, odmah saopštio da njegova, u suštini, neonacistička partija ne priznaje legitimnost potpisanih sa pobunjenicima dokumenata i da će njegovi borbeni odredi nastaviti da ratuju? Zbog čega je i poslanik i bivši zamenik komandira najnacističkijeg puka „Azov“, Meljničuk, na rezultate iz Minska odreagovao jednako burno i još to što se dogodilo nazvao izdajom? Zašto, pogotovo što na Minsk-1 do kojeg je došlo u jesen prošle godine nije bilo takve burne reakcije. Dakle, zašto? Zbog čega su upravo na ove dogovore, oko kojih se „normandijska četvorka“ mučila bezmalo 17 sati, u Sjedinjenim Državama odreagovali sa neskrivenom razdraženošću, pa još saopštili da sebi ostavljaju pravo na uvođenje novih sankcija protiv Rusije i na isporuke smrtonosnog oružja Kijevu? Razlog što su sami pregovori trajali tako dugo i što je povodom njih usledila tako oštra reakcija - u suštini je u onome što potpisani dokument sadrži. Samo, ne u lepim frazama, napisanim specijalno za Porošenka, već u - njihovoj suštini. Pre svega, treba obratiti pažnju na činjenicu da se u dokumentu nigde ne pominje „Krim koji je anektirala Rusija“. Za one koji su dokument potpisali - takav problem uopšte ne postoji. Isto tako nema nikakvog pominjanja prisustva regularne armije Rusije na teritoriji Ukrajine. To „prisustvo“ postoji samo u medijskom prostoru hunte i zapada, a u dokumentu iz Minska o tome nema ni reči. Samo se indirektno govori o neophodnosti da se „povuku strane trupe“. Čije? Kakve? O tome - ni reči. Sve se može protumačiti i kao zahtev da Ukrajinu napusti bataljon „Isa Munaev“ koji ratuje na strani kijevske hunte, a formiran je od građana Evropske unije - čečenskih terorista koji su pobegli u EU. Ali, zato je u dokumentima propisano mnoštvo uslova koje će biti neophodno ispuniti da bi došlo do izbora u pobunjenim regionima i da bi Kijev uspostavio kontrolu nad granicom. Pre svega je reč o izmenama u Ustavu Ukrajine u kojem mora da bude predviđen posebni status Donbasa, a čak i „humanitarna pitanja“ - to jest, u suštini, državni status ruskog jezika u toj buntovnoj provinciji. Dok to hunta ne ispuni - ni o kakvom suverenitetu Ukrajine na teritorije provincije ne može biti ni reči. Jarošev gnev izazvalo je upravo to što je shvatio da je iza lepih fraza skrivena za ukrajinske naciste neprijatna realnost. Isto se može reći i za ostale banderovce. Plus: oni su shvatili i očevidno - da su Nemačka i Francuska (u suštini: EU) odustale od podrške hunti i da su se na fin način povukle iz igre. Od tog izvlačenja EU će imati samo pogodnosti. Godina dana nakon oružanog prevrata u Kijevu i preuzimanja vlasti od strane neonacista - na očigledan način je dokazala Evropskoj uniji da nikakvih materijalnih i političkih koristi ona od podržavanja hunte neće imati. Sasvim obrnuto, da će samo potrošiti novac kojeg i onako nema dovoljno jer je samo spasavanje Grčke koštalo 200 milijardi evra, a nema izvesnosti da će taj novac ikada biti vraćen. A podržavanje Kijeva ne samo da znači velike troškove, nego i iziskuje uvođenje protiv Rusije sve novih i novih sankcija koje kao bumerang biju i po ekonomiji zemalja EU. Dobar primer je paradoksalna situacija sa izbegavanjem Francuske da Rusiji isporuči kupljene nosače helikoptera. Jer, Pariz nema kome da ih proda - pošto su pravljeni po dimenzijama helikoptera Rusije - pa rizikuje da izgubi milijarde evra samo zbog neizvršenja ugovora. A tome treba dodati i štetu od gubljenja reputacije na tržištu naoružanja. A zbog čega? Radi podrške problematičnom režimu u Kijevu koji sve više tone u otvoreni fašizam? Još sve to isključivo zbog stalnog pritiska SAD na saveznike. Ne treba, naime, zaboravljati da SAD neprekidno i grubo brše pritisak na države EU, tražeći bezuslovnu podršku politici koju sprovode. To ne može da ne razdražuje takve države kao što su Francuska i Nemačka koje su ne tako davno same bile Velike Imperije privikle da samostalno diktiraju svetu (u najmanju ruku - Evropi) svoju volju, a danas nisu sposobne da kao Nemačka povuku iz SAD svoje zaltne rezreve koje čuvaju u Americi. Lideri Nemačke i Francuske su se - znajući dobro stvarnu situaciju - uhvatili za šansu koju im je dao Putin da na fini način izađu iz igre. Bez finansijskih i reputacionih gubitaka. Faktički, u Minsku je bilo odlučeno da se postupi u skladu sa poznatom izrekom: „Nema čoveka - nema problema“. Drugim rečima: Evropsku uniju oslobađanje od hunte u Kijevu oslobađa neophodnosti konflikta sa Rusijom radi američkih interesa, lišava smisla sankcije i naprosto - uklanja sam povod za konfrontaciju i lomljenje kopalja. Da li je takav scenario po volji SAD? Naravno da nije. Poraz kijevske hunte biće šamar državi koja je otvoreno saopštila da je to njen projekat i da se o suverenom američkom gospodstvu na celoj planeti ne može diskutovati. Krah hunte će za sve države sveta označiti kraj jednopolarnog sveta koji je nastao posle raspada SSSR, a Rusiju će označiti kao centar sile oko kojeg će se obedinjavati svi koji su nezadovoljni politikom SAD. Sve će to za posledicu imati „direktnu i očevidnu pretnju“ za SAD. Samo, pošto SAD čak nisu ni učesnik pregovora o Ukrajini, biće i dalje prinuđene da „sebi rezervišu pravo“. U samoj Beloj kući već vide neizbežnost kraha hunte koji neće zavisiti ni od odobrenih kredita ni od isporuka. Zato Amerikanci „razvlače vreme“ i postepeno se distanciraju od svojih gubitničkih marioneta. Pri takvom stanju stvari, najteže je bilo pogibeljne po huntu fakte lepo upakovati - napraviti pomenutu zamku za kanarince koja treba da Porošenka zadrži na vlasti što duže (doduše, mesece, a ne godine).

Pročitajte još:Desničari iz Češke, Poljske i Slovačke marširali za srpsko Kosovo!Prag: Na protestu za srpsko Kosovo govorili poslanici i bivši ministri, evo ko se obratio iz Srbije!

Razlozi su očevidni. Na teritoriji pobunjenih republika u toku je formiranje armija i civilnih administracija koje će biti dovoljne za preuzimanje kontrole nad celom teritorijom Ukrjine. A to traži vreme. Upravo zato su pregovori bili dugi. Rusiji je bilo važno da u dokumente ne uđe ni aluzija na neko njeno učešće u ratu, Evropnjanima - da se meko udalje od podržavanja režima u Kijevu, formalno očuvavši privid dosadašnjih odnosa i ne odričući se „evropskih vrednosti“, a Porošenku - da dobije dokument koji lepo zvuči i bar za neko vreme odgađa prevrat u Kijevu. Rezultat je premašio sva očekivanja. Čak ni takav diplomatski monstrum, kakav je Sergej Lavrov, prvi put (koliko se sećam) nije izdržao, već je - ostavši na trenutak bez maske diplomatske hladnokrvnosti - pre kraja pregovora izgovorio da protiču „bolje nego super“. Iako to još nisu svi shvatili - zamka za kanarince se zatvorila. Izvor: Fakti.org