VELIKA HOČA - Tamo gde, kako uvek govori, oseća da je među svojima, veliki svetski književnik Peter Handke, osvedočeni prijatelj srpskog naroda, pre svega Srba sa KiM, proveo je prethodna dva dana. U južnoj srpskoj pokrajini odredište mu je ponovo bila Velika Hoča, srpska enklava na jugu Kosmeta.
"Osećam se lepo i spokojno među Srbima, posobno ovde u Velikoj Hoči" ističe Handke za Srnu. Handke, koji je u parohijskom domu u Velikoj Hoči, sa suprugom Sofijom, Francuskinjom, prisustvovao jutarnjoj liturgiji, pojašnjava da je njegovo "najveće i jedino oružje - reč i snaga da ono što oseća u srcu pretoči na papir". "Čuo sam od Srba da kuća stoji na zemlji, ali joj temelje drži žena. To je dobra poslovica koju sam u prilici da oživim upravo u domu paroha Milenka. NJegova supruga Rada je domaćica, žena oko koje se sve u ovom domu vrti, kao što se, kako veli, hrišćanstvo vrti oko tri prsta", kaže Handke.
Reč i sloboda su moja moć
On navodi da "nije moćan čovek", već da su mu "jedina moć - reč i sloboda koju mu niko ne može oduzeti". Handke objašnjava da mu "najveću bol zadaje to što Kosovo i Metohiju osmatra isključivo iz automobila u pokretu". "Vožnja , vožnja... Brže, brže...to je parafraza života pripadnika srpske zajednice na Kosovu i Metohiji", kaže Handke. On pojašnjava da će mesec - dva provesti na Kosovu i Metohiji i da će moći pešice da obiđe srpska sela, manastire, izvorišta reka i da će sa suprugom prespavati, potpuno opušteno, u nekom od hotela u vlasništvu Albanaca. Pisac podseća da je Srbiju i Republiku Srpsku upoznao pešačeći od mesta do mesta. Bračni par Handke odaje da se ugodnije oseća, jer su zajedno na Kosmetu u Velikoj Hoči.
Doček za priču
Handkeovi su zahvalni proti Milenku i njegovoj supruzi Radi što su im priredili doček "koji mora biti ispisan na nekoj od stranica u okviru planiranih priča o Kosovu i Metohiji i sudbini Srba i izolovanim sredinama, kao što je Velika Hoča". Handke se seća 1996. godine kada je prvi put u Kosovu Polju u prepunoj sali predstavljao zapise iz "Zimskog putovanja" i ističe da je taj veličanstveni skup ostavio neizbrisiv trag u njegovom životu. "Posle Kosova Polja doživeo sam da u Prištini bude samo dvadesetak Srba i dva mala Albanca" navodi Handke, prisećajući se da mu je domaćin bio Petar Sarić, književnik sa Kosova i Metohije.
Samoća Kosova Polja
Ta životna istina je, kako pojašnjava, odraz samoće Kosova Polja i Srba. NJegova supruga Sofija kaže za Srnu da je ponosna što je doživela da baš u Velikoj Hoči, poznatoj po tolikom broju crkava, prisustvuje bogosluženju. "Ima kod nas u Parizu pravoslavna crkva, ali to je ruska. Ovde sam prisustvovala pravoslavnom srpskom običaju i to je nešto što se mora preneti na papir. Mora ostati zapisano, jer je naša najveća i jedina snaga reč i podrška jedno drugom i podrška onima koji su čiste iskonske duše", kaže ona. Bračni par Handke otkazao je prisustvo liturgiji u Visokim Dečanima, jer su odlučili da posetom porodici Dejana Baljoševića, gde su pozvani na ručak, upotpune sliku o domaćinskom, nesvakidašnjem odnosu Srba iz Orahovca i Velike Hoče prema gostima, ljudima dobre volje.
"Jedan od nas"
Iako je uglavnom izbegavao novinare, Handke je u kratkom obraćanju kazao da će deo novca - oko 50.000 dolara - od nagrade “Henrik Ibzen”, koju je dobio za pozorišno stvaralaštvo, donirati za izgradnju bazena za najmlađe u Velikoj Hoči. "Ja ne pomažem, ja delim sa mojim prijateljima. Jer pomagati ne znači uvek nešto dobro, mada je ne pomagati gore nego ništa ne uraditi", kazao je Handke, dodavši da pomoć nekada može da izazove i kontraefekat. Pisac je kazao da planira da dođe na duže vreme, da obiđe i ostale srpske enklave na Kosmetu, da se osami i sakuplja pečurke. "Handke je do sada najmanje deset puta dolazio u Veliku Hoču. I zaista se ponaša kao da je jedan od nas meštana. Šeta se po selu, priča sa ljudima, šali se sa njima... Potpuno je opušten. Osim domaćeg vina, pre svega belog, voli i tradicionalnu srpsku kuhinju", priča otac Marko, koji u čuvenoj Dečanskoj Vinici proizvodi kvalitetno “dečansko vino”.
Pročitajte još:
Izvor: Blic / Novosti
