Novorusija je postala simbol borbe za slobodu protiv imperijalizma i globalnog kapitala sa Vol Strita. Nosioci Georgijevske lente predstavljaju dugo traženu alternativu neoliberalizmu, što je nedostajalo svetu svih ovih godina. Piše: Vukašin Neimarević
„Rusija ne želi da živi u poluokupaciji Sjedinjenih Američkih Država“ – predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Na stotine vojnika kijevske hunte se u ovim momentima predaje snagama Novorusije u Debaljcevu, važnom strateškom železničkom čvorištu na istoku nekadašnje Ukrajine odnosno današnje Novorusije. Nakon oslobođenja teritorije „kotla“ u okolini Debaljceva, snagama Novorusije biće olakšana kontrola i transport između njene dve republike u Lugansku i Donjecku. Time se stvara još jača kopnena veza dve republike, sa mogućnošću da se dalje krene u nove ofanzivne akcije radi oslobađanja drugih gradova i delova Novorusije. Sporazum u Minsku, poznatiji kao „Minsk 2″ predstavlja samo tiho zatišje pred buru koje nas očekuje na proleće. Cilj SAD je da po svaku cenu produže sukob u Ukrajini, što može da im se vrati kao bumerang poput antiruskih sankcija Evropske unije. SAD ne želi da prihvate postojanje Novorusije. Svesni su toga da potencijalni status Novorusije kao Republike Srpske u BiH znači i konačno kraj za dalje krupno širenje NATO-a, odnosno ogroman neuspeh u potpunom kopnenom okruživanju Ruske Federacije. Taj status podrazumevao bi pravo veta Novorusije, što bi dalje značilo nemogućnost Ukrajine da uđe u NATO, ali i Evropsku uniju. Shodno tome, bilo kakve najave ustavnih promena u Ukrajini biće sasečene u korenu pod pritiskom SAD. Ruski predsednik već je objavio da SAD šalje novo naoružanje u Ukrajinu, što je potvrda teze da SAD želi isključivo rat. Naravno, Amerkinac će u Ukrajini ginuti do poslednjeg Ukrajinca. To i neće biti tako teško sa obzirom na to da postoje ultranacionalistički i nacistički bataljoni, „Azov“ i „Desni sektor“ koji će poslužiti u tu svrhu, ako već regularna vojska Ukrajine to odbije da uradi. Globalni hegemon je počeo da gubi podršku, pre svega onu moralnu od strane građana Evropske unije ali i čitavog sveta, usled svog sve bahatijeg ponašanja od početka unipolarnog sveta 1991. godine. Partije koje su antiamerički nastrojene jačaju iz dana u dan, što potvrđuju i pobeda Sirize, jačanje Podemosa u Španiji ili Marin Le Pen u Francuskoj. Živimo u eri savremenih tehnologija pa se ogromna propaganda protiv Rusije ublažuje radom društvenih mreža i alternativnih medija, pošto je istinskoj slobodi štampe uveliko ugašeno svetlo na Zapadu. Novorusija danas predstavlja ključ za rušenje uspostavljenog svetskog poretka nakon kraja Hladnog rata. Navodni liberalni mir se u mnogim zemljama pretvorio u tihu (Srbija) ili diretknu (Kosovo i Metohija) okupaciju globalnog hegemona, koji je nakon SR Jugoslavije dalje nastavio svoj put „Drang nach Osten“. Ako Novorusija izdrži u svojoj nameri da pre svega opstane, bilo kao federalna jedinica u sastavu Ukrajine, kao nezavisna država ili kao sastavni deo Rusije, poredak u Evropi doživeće korenite izmene nalik onom iz 1945. ili 1989. godine. Ruski uticaj u Evropi naglo će ojačati kroz već pomenute partije unutar Evrope, ali i kroz ponuđenu alternativu Evropljanima koji žele oslobađanje od daljeg uticaja SAD. Novorusija je postala simbol borbe za slobodu protiv imperijalizma i globalnog kapitala sa Vol Strita. Nosioci Georgijevske lente predstavljaju dugo traženu alternativu neoliberalizmu, što je nedostajalo svetu svih ovih godina. U prilog tome svedoče i brojni slučajevi dobrovoljaca iz svih delova sveta koji dolaze da se bore na strani Novorusije. Za razliku od američkih plaćenika, oni dolaze vođeni idealima u želji da pomognu Novorusiji u njenoj pravednoj borbi protiv povampirenog nacizma. Novorusija je primer da je moguće boriti se protiv američkog totalitarizma zavijenog u oblande „borbe za demokratiju“. Ona budi u narodima Evrope žar i želju za borbom, kako bi se izvojevala pobeda protiv tihe poluokupacije u kojoj se trenutno nalazi praktično najveći deo Evrope. Svetski poredak je na pragu velikih promena zahvaljujući odlučnosti i ogromnoj hrabrosti naroda Novorusije, koja je popunila vakuum stvoren početkom devedesetih galantnim poklonom Mihaila Gorbačova. Sada je daleko jasnije šta je prihvatanje ujedinjenja dve Nemačke donelo svetu i koliko je vremena trebalo da prođe da se Istok uspravi.
Pročitajte još:Preko 50 hiljada ljudi na Antimajdanovskom protestu u MoskviSPREMAJU UDAR NA PUTINA: 1. marta počinje „majdan u Moskvi“
Izvor:
Srpski Akademski Krug