Pravda

Plan je predviđao stvaranje tri konstitutivne nacionale jedinice u koje bi ušle većinske opštine sve tri strane. Muslimanskoj konstitutivnoj jedinici pripalo je 50 opština, odnosno 44 odsto teritorije. Srpskoj konstitutivnoj jedinici pripalo je 37 opština, odnosno 44 odsto teritorije (zbog veličine opština i vlasništva u katastru). Hrvatskoj je pripalo 20 opština ili 12 odsto teritorije BiH. Prema tom planu, BiH bi se sastojala od tri konstitutivne jedinice i svaka od njih, kao i centralno telo BiH, zalagala bi se za zaštitu ljudskih prava i prava manjina. Skupština bi se sastojala od dva doma - doma građana i doma konstitutivnih jedinica. Plan su nakon toga, 18. marta, potpisala sva tri nacionalna lidera - Alija Izetbegović, Radovan Karadžić i Mate Boban. Međutim, Izetbegović je već 28. marta nakon razgovora sa američkim ambasadorom u Jugoslaviji Vorenom Cimermanom odbacio plan. Cimerman je tada obećao Izetbegoviću da će SAD priznati BiH ako odbaci Kutiljerov plan.

Pročitajte još:

• „Izetbegović je vođa radikalnih islamista u BiH“
• Trag islamista iz Graca vodi do Bakira Izetbegovića!
• PRIZNANJE ALIJINOG TELOHRANITELJA: Izetbegović naredio da ubijamo svoje kako bi optužio Srbe!

Portugalski diplomata Žoze Kutiljero optužio je u više navrata Izetbegovića da je izavao rat i masovne žrtve odbacujući sporazum koji je prethodno potpisao. Kutiljero je opisao Aliju Izebegovića kao osobu koja laže, odnosno - jedno govori u javnosti, a drugo privatno. "Alija Izetbegović bi jedno govorio nasamo, a drugo javno. Na prvom ručku tokom pregovora uvideo sam da je lažov i da mu se ne može verovati. On je uvek odstupao od onog što je već bio prihvatio" - rekao je Kutiljero. Politički analitičari su posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine ocenili da je to, u suštini, Kutiljerov plan sa određenim modifikacijama. Kada se uporede mapa koja je bila dodatak Kutiljerovog pana i mapa koja je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz novembra 1995. godine vidi se da je, posle tri i po godine ratovanja, rezultat skoro isti. "Pitanje je bilo - možemo li imati unitarnu Bosnu ili Bosnu iz tri dela. Moje uverenje je bilo da samo trodelna Bosna može uspeti, što je potvrdio i Dejtonski sporazum" - ocijenio je Žoze Kutiljero. Izvor: Srna