Pravda

Glavne akcente teksta rezolucije, na koji je uloženo 222 amandmana, od kojih je usvojen 21 takozvani kompromisni amandman, sažeo je sam MekAlister. „Kad je u pitanju spoljna politika Srbije, složili smo se da su neophodni snažniji napori Beograda da uskladi spoljnu i bezbednosnu politku sa politikom Evropske unije. Naglasili smo takođe da podržavamo rad nezavisnih institucija, kao što je, recimo, ombudsman. Ponovo smo ukazali na to da su sloboda medija i slobodna izražavanja temeljni stubovi demokratije. Takođe, prava manjina moraju biti promovisana, zaštićena i implementirana na svim nivoima društva. Istovremeno smo uzeli u obzir i to da je Srbija usvojila veoma važne zakone o radu, o medijima, o zaštiti uzbunjivača, o privatizaciji i stečaju, što je veoma pozitivan razvoj događaja“, kazao je MekAlister i zaključio: „Verujem da 2015. treba da bude godina u kojoj će biti otvorena prva poglavlja“. Slovenački poslanici Tanja Fajon i Ivo Vajgl takođe su se založili da se što pre otvore prva poglavlja. Fajonova je, međutim, uložila amandman, koji je i prihvaćen, kojim se traži da vlast u Srbiji omogući uslove za punu slobodu izražavanja i onemogući pritiske, pretnje i napade na novinare. Austrijska poslanica Ulrike Lunaček, koja je i izvestilac EP za Kosovo, govorila je kao predstavnica Zelenih. Predlog rezolucije izaslanika MekAlistera takođe je ocenila kao dobru osnovu za podršku Evropskog parlamenta daljim koracima Srbije na putu ka EU. I ona je, međutim, u fokusu imala stanje slobode medija u Srbiji: „U tom pogledu videli smo nedavno napade na Balkansku istraživačku regionalnu mrežu i zato mislim da je dobro što smo usvojili amandman kojim tražimo nezavisnost medija i napredak na tom planu“, kazala je Lunaček. Ova poslanica izrazila je zadovoljstvo što je u tekst rezolucije ušao još jedan amandman koji je sama predložila: „Takođe bih želela da vam zahvalim, gospodine MekAlister, što ste prihvatili moj amandman u kojem pozivamo srpske vlasti da otvore arhive Jugoslovenske narodne armije kako bi se uspostavila istina o tragičnim prošlim događajima“, rekla je Ulrike Lunaček. Evropski parlamentarci pozdravili su "sporazum o pravosuđu između Srbije i Kosova", uz poziv da nastave dijalog i implementaciju postignutih dogovora. Naglasili su, međutim, da pregovarački okvir za Srbiju nalaže da se istovremeno sa generalnim napretkom pregovora mora postići i pomak u "normalizaciji odnosa s Kosovom" u skladu sa poglavljem 35, koje, kako se navodi, treba otvoriti na početku pregovora. U predlogu rezolucije podvlači se da bi poglavlja 23 o pravosuđu, 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti, trebalo otvoriti u ranoj fazi pristupnih pregovora. Evropski parlament takođe "ceni konstruktivan pristup srpske vlade u odnosima sa susednim zemljama jer je time omogućen znatan napredak u ostvarivanju i regionalne saradnje i bližih odnosa s EU". Veliki broj amandmana podneli su poslanici iz Hrvatske, tražeći da se u rezoluciju uvrste mnoga bilateralna pitanja, kao što su pronalaženje nestalih, korigovanje granice na Dunavu, univerzalna nadležnost beogradskog Specijalnog suda za ratne zločine, koju Hrvatska osporava, ali njihovi amandmani nisu ušli u tekst predloga rezolucije. Zvaničnik Evropske komisije Simon Mordue objasnio je nezadovoljnim hrvatskim poslanicima da je "stav Komisije da bi bio stvoren krajnje štetan presedan" ako bi se otvaranje poglavlja 23 u pregovorima o članstvu Srbija-EU, uslovaljavalo sada zahtevom da Srbija menja zakon o suđenjima za ratne zločine. Mordue je naglasio da je srpski zakon vrlo sličan onom u više zemalja članica EU i predočio da je u svim dosadašnjim pregovorima o članstvu stav EU bio da se o bilateralnim pitanjima razgovara van pregovora.

Pročitajte još:

• Evropski parlament sutra o Srbiji – sledi sukob sa Hrvatskom!

Izvor: slobodnaevropa.org