Pravda

U interviju za Fajnenšel Tajms, objavljenom pre nego što je u petak, evrozona odlučila da Grčkoj za četiri meseca produži pogram finansijske pomoći ukoliko kreditori odobre njenu listu mera štednje, slovački premijer Robert Fico je odbacio bilo kakvu dodatnu pomoć njegove zemlje Grčkoj. "Bilo bi nemoguće objasniti javnom mnenju da "siromašna Slovačka" treba da subvencioniše Grčku", dodao je Fico. Slovačka, zemlja od 5,4 miliona stanovnika i članica evozone od 2009, već je 2012. zapretila da će zatražiti izlazak Grčke iz evrozone u slučaju da ona ne primeni plan štednje u zamenu za međunarodnu pomoć koja je spasila ovo zemlju bankrotstva, prenosi francuski list Montanj. Po slovačkim medijima i društvenim mrežama kruži šala koja zapravo oslikava raspoleženja građana te zemlje u pogledu nove pomoći Grčkoj koja glasi: "Usvojte Grka za 500 evra. On će raditi sve ono za šta vi nikada niste imali dovoljno vremena: spavaće do podneva,ispijaće kafu, ići će na popednevni odmor, odlaziće u bar. Tako ćete vi konačno imati vremena za dodatni posao". Estonija, baltička zemlja sa 1,3 miliona stanovnika smatra da bi eventualni izlazak Grčke iz evrozone imao malo uticaja na zajedničku evropsku monetu koja je daleko zdravija nego što je to bila u početnom periodu krize grčkog duga. "Evrozona je stabilnija i jača nego pre pet godina, a hipotetički izlazak jedne od njegovih članica imao bi veoma slab uticaj na nju", izjavio je estonski ministar finansija Maris Lauri. "Kada ste toliki dužnici i kada ste toliko novca dobili na zajam od drugih, onda bi trebalo da budete mirni i da pokušate da budute učtivi što je moguće više i da pokušate da se sa svima slažate", ocenila je evropska liberalna poslanica Estonka Kaja Kalas. "Oni se, međutim, sasvim suprotno ponašju. Izgleda kao da žele da kažu: vi morate da nam date novac, naš narod pati, vi ste naneli nepravdu. Oni zaboravljaju da ostale zemlje takođe pate", dodala je za državni radio poslanica Kalas. Estonija se priključila evrozoni 2011, pre Letonije (2014) i Litvanije (u januaru 2015). Pogođena krizom tokom 2008-2009, Estonija je uspela da se privredno oporovi po cenu štednje bez presedana. Ove tri baltičke zemlje imaju privredni rast od oko tri odsto. Bruto domaći proizvod Letonije (BDP) je 2008-2009. smanjen skoro 25 odsto. Ona je, međutim, oporavila svoju ekonomiju zahvaljujući planu pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i EU koji je predviđao pre svega drastična smanjenja penzija i plata u javnim službama uz maksimalno rezanje svih vidova socijalne pomoći. "I mi u Letoniji smo bili u užasnoj ekonomskoj sitaciji, ali smo shvatili šta je jedini pravi put. Dobro smo naučili lekciju, zašto je i Grči već jednom na nauče?", izjavila je letonska penzionerka za AFP, čija mesečna penzija iznosi 270 evra.

Pročitajte još:Rat u Donbasu se nastavlja kada se putevi osušeDŽihadisti: Dolazimo u Rim, bacaćemo gejeve sa Krivog tornja u Pizi!

"Samo duboke strukturne reforme mogu da spasu Grčku", smatra ekonomista letonske centralne banke Andris Strazds. "Grčka vlada se ponaša kao direktor neefikasnog socijalističkog preduzeća", dodao je ekonomista za AFP. Bivši šef litvanske vlade Andius Kubilius kome je takođe 2009. bila smanjena plata 25 odsto, deli mišljenje ovog ekonomiste. "Politika štednje je bila jedini lek za nas i ne vidim razlog zašto on ne bi bio primenjen na Grke", izjavio je Kubilius procenevši da "grčki populizam" može biti opasan za Evropu. Izvor: Tanjug