Pravda

Pre svega zato što ni Kijev ni nepriznate republike za sada nisu postigle nijedan od naznačenih strateških ciljeva i zbog toga teško da će se rat uskoro zaustaviti. Ipak, nastala operativna pauza, po mom mišljenju, pruža mogućnost da se govori o tome da je na Jugoistoku završena zimska vojna kampanja. Ako u narednih mesec-dva i bude borbenih sukoba onda će oni sigurno biti lokalnog karaktera, pored ostalog i zato što će na tom području nastupiti prolećno bespuće, odnosno vreme kada se iz raskvašene ukrajinske crnice ne mogu izvući ni noge, ni automobilski točkovi. Ali, kad se prosuši… Dakle, kakvi su glavni rezultati zimske kampanje na Donbasu? 1. Novorosija se opremila jakom i borbeno sposobnom sopstvenom armijom koja ne samo da je uspela da odbije pokušaje Kijeva da poveća površinu teritorije pod svojom kontrolom, nego je i udaljila liniju fronta desetine kilometara u pravcu ukrajinske prestonice. 2. Glavna borba u jesen i zimu svela se na dve prilično dugotrajne i krvave bitke - za Donjecki aerodrom i za Debaljcevo. Kijev je obe izgubio uz sopstvene velike ratne i političke gubitke. Sem toga, ako je konfrontacija različitog stepena intenziteta oko aerodroma trajala više od pola godine (od maja 2014. do januara 2015.), sa Debaljcevom je narodna vojska znatno brže završila. Snage Novorosije pristupile su likvidaciji „debaljevskog džepa“ 23. januara, a već 18. februara za jedinice i formacije ukrajinske armije sve je bilo završeno. 3. Kao i ranije, vođenje efikasnih borbenih dejstava ometa glomazna struktura ukrajinske armije. Iako u Oružanim snagama Ukrajine postoji više od 1400 različitih vojnih formacija - od njih je samo 100 borbenih. Od 230.000 vojnika u zoni ATO (antiterorističke operacije) - ratuje manje od 70.000 vojnika i oficira. 4. U VSU kao i ranije nedostaju formacije koje su u potpunosti spremne za borbu. Armija nastavlja da se bori pomoću posebnih taktičkih grupa veličine bataljona i četa, koje iz svog sastava formiraju svaka brigada i puk onako kako je to bilo u Rusiji tokom prvog i drugog čečenskog rata. Poznato je u kakve gubitke se to pretvorilo. 5. Značajna razlika borbenih dejstava u Donbasu u odnosu na sve savremene ratove jeste u tome što strane uopšte nemaju visoko precizno oružje. Ako je za narodnu vojsku to i razumljivo, za ukrajinsku armiju malo je čudno. 6. Od tri vida Oružanih snaga Ukrajine (VSU) tokom poslednjih meseci u ratu aktivno učestvuju samo kopnene trupe. Jurišna i lovačka avijacija, bombarderi i borbeni helikopteri praktično se ne koriste. Ukrajinska komanda angažuje helikoptere samo u svojoj dubokoj pozadini - za dopremanje tereta i za evakuaciju ranjenih. Razlog su - veliki gubici koje su pretrpeli ukrajinski piloti u leto i jesen. Pri tom su ukrajinski generali morali uzimati u obzir da je PVO narodne vojske pre zime znatno ojačana. 7. U borbi za „debaljcevski džep“ izgubljeni su poslednji modeli savremene ukrajinske oklopne tehnike. Najveća fabrika u zemlji, „Mališev“u Harkovu, nije u stanju da brzo poveća proizvodnju novih tenkova i oklopnih transportera. Zato će morati da se krpe i šalju na prvu borbenu liniju stare kojih na skladištima još ima na pretek. Ponekad to dovede do velikih skandala onakvih kakav se, na primer, desio u januaru kada je predsednik Petar Porošenko sa velikom pompom predao 51. tenkovskoj brigadi veliku partiju navodno novog naoružanja u kojem je bio 31 tenk T-64BV. Prema dokumentaciji, svaki tenk je prošao modernizaciju u fabrici BTRZ u Lavovu, a pokazalo se da 12 od njih nisu imali čak ni radio stanicu.  Naravno, posle predsednikovog „izloga“ - tenkovi su ponovo poslati u Lavov. 8. Značajna komponenta zimske kampanje bila je i sve suroviji informativni rat. Jasno je da u svakoj borbi prva žrtva postaje istina. Međutim, Kijev svoju propagandu gradi začuđujuće nevešto. To se naročito vidi u svetlu neprekidnih sporova o gubicima. Recimo, informacija Kijeva o povlačenju trupa iz Debaljceva izgleda gotovo neverovatno. Još u četvrtak, 19. februara u ukrajinskom glavnom gradu nastavljali su da tvrde da su gubici prilikom povlačenja svega 6 poginulih, a prethodnog dana na tv-kanalu „Obšćestvenij“ prikazivan je snimak iz mrtvačnice u Artjomovsku (prema tom gradu probijao se veliki deo opkoljenih). Dopisnik pita sagovornika iz službe za sudsku medicinsku ekspertizu: - Koliko ima tela ubijenih vojnika kod vas u mrtvačnici? - Mnogo. - Pa, koliko? Deset, dvadeset, trideset?... - Već sam rekao: mnogo. Pogledajte u dvorištu… Tamo su tela za koja nije bilo mesta. U objektivu - desetak loše zatvorenih sanduka iz kojih vire noge u vojničkim čizmama, a pored njih još šest crnih plastičnih vreća sa telima. Pri tom, nema sumnje da je po poljima, putevima i u šumama od Debaljcva do Artjomovska poginulih mnogo više. A koliko ih je po podrumima i ispod ruševina samog grada i susednih sela? Radi objektivnosti treba čuti i strane novinare. Dopisnik  New York Times: „Uzimajući u obzir da ukrajinska komanda nikada nije navodila tačan broj vojnika svoje grupacije u Debaljcevu, tačan broj gubitaka, po svemu sudeći, nikada neće biti poznat. Prema svedočenju vodnika ukrajinske armije, Vladimira, posle izlaska iz „džepa“ u stroju je ostala samo trećina od ukupnog broja ljudi. U svakom slučaju, jasno je da su gubici kod Dealjceva ogromni“. List The Wall Street Journal prenosi reči 22-godišnjeg borca VSU, Alberta Sardarjana: „Vozili smo se sa isključenim farovima preko polja. U našoj koloni bilo je oko hiljadu ljudi. Za prelazak 15 kilometara trebalo nam je 7 sati. U zoru smo sreli četiri tenka. Mislili smo da su to naši, ali oni su po nama otvorili vatru. To je bilo kao paklu“. Takođe u The Wall Street Journal - svedočenje neimenovanog 40-godišnjeg biznismena iz Hmeljnicke oblasti koji je pozvan u armiju: „16 naših momaka pokosila je mitraljeska vatra pred mojim očima. To nije bilo nikakvo povlačenje. Povlačenje se izvodi organizovano. A nas je komanda otvoreno napustila.“ U petak, 20. februara, ukrajinski vojni ekspert, Jurij Butusov, objavio je svoje podatke o gubicima u borbi za Debaljcevo. Prema njegovim rečima, cifre je dobio putem ankete komandira jedinica i formacija, međutim ni komandiri za sada nemaju potpune podatke tog pogroma. Evo kakvu „sliku“ je dao Butusov: „128. brdsko-pešadijska brigada - 30 poginulih, 4 nestala, 2  zarobljena. Sudbina najmanje 10 vojnika u ovom trenutku nije poznata. 25. posebni motorizovani bataljon „Kijevska Rus“ - 17 poginulih, 1 zarobljen. 40. motorizovani bataljon 17. tenkovske brigade - 21 poginuli, 91 zarobljeni. Sudbina oko 10 boraca nije poznata. 101. brigada za bezbednost Generalnog štaba - 26 poginulih, 5 zarobljenih. 13. motorizovani bataljon 1. tenkovske brigade - oko 30 poginulih, 6 zarobljenih. 30. mehanizovana brigada - 22 poginula, 76 ranjenih. Broj zarobljenih nije utvrđen. Harkovska brigada Nacionalne garde - 4 poginula, 2 zarobljena, 3 nestala. 3 puk za specijalne operacije - 3 poginula, 3 zarobljena, 2 - za sada nepoznata sudbina. Bataljon Nacionalne garde „Donbas“ - 9 poginulih, 15 ranjenih. Čečenski dobrovoljački bataljon „DŽohar Dudajev“ - 1 poginuli. Pri tom Butusov uopšte nema podatke o gubicima 55. artiljerijske brigade, bataljona Nacionalne garde „Kuljčicki“ i bataljona MUP „Lavov“, koji su takođe bili u „džepu“. Pored ostalog, možda je i u tragičnom svetlu navedenih podataka najvažniji rezultat zimske kampanje Oružanih snaga Ukrajine - potpuno gubljenje poverenja vojnika i oficira prema svom generalitetu. Nesumnjivo da predsednik Porošenko to odlično oseća. Ovih dana on je razrešio dužnosti rukovodioca takozvane „ATO“, generala Sergeja Popka koji je lično rukovodio odbranom Debaljceva, i kao što je sada jasno čak i poslednjem vrataru na Majdanu, koji je tu odbranu izgubio, ali i na vreme pobegao iz „kotla“. Ipak, ukrajinski eksperti veoma sumnjaju da će sada lako ići kroćenje pobunjenog Donbasa zato što je na mesto Popka postavljen general-pukovnik Genadij Vorobjov, bivši komandant kopnenih trupa Ukrajine. NJega optužuju zbog nestručnosti koja je dovela do stradanja hiljade potčinjenih u „ilovajskom džepu“ u avgustu prošle godine. Posle Ilovajska, u oktobru, Vorobjov je s pravom otpušten iz službe, ali je već u januaru zbog nečeg rehabilitovan. Primorali su ga da otrese prašinu sa uniforme i ponovo poslali u rat. Ali, i Popko i Vorbjov su vojni komandanti drugog reda. U Kijevu se sve jače čuju glasovi onih koji zahtevaju obračun sa samim načelnikom Generalnog štaba VSU, general-pukovnikom Viktorom Muženkom, jer je, na kraju, sve naredbe i direktive, najpogubnije za ukrajinsku armiju, potpisivao i nastavlja da potpisuje upravo on. To je onaj isti Muženko koji je u avgustu, odmah posle postavljanja na dužnost načelnika Generalštaba, obećao da sada „ATO“ na Jugoistoku neće trajati duže od mesec dana. Samo, predsednik Porošenko je i bez toga usamljen u očigledno sve divljijem i sve siromašnijem Kijevu. U svom okruženju on može odane ljude na prste da prebroji. Po svemu sudeći, među tim malobrojnim je general-pukovnik Muženko i zato će ga predsednik dati samo u krajnjem slučaju. To razumeju neprijatelji predsednika i radi vernosti obilaze Muženka na krilu nomenklature kadrova. Ovih dana 13 najljućih komandanata dobrovoljačkih bataljona potpisali su memorandum o osnivanju „paralelnog Generalnog štaba“. Taj dokument predstavio je javnosti poznati rukovodilac bataljona „Donbas“ i istovremeno - poslanik Vrhovne Rade, Semjon Semenčenko. Da, upravo u tišini kijevskog kabineta komandant bataljona-političar, pripremao je dokument upravo onda kada je njegov bataljon „Donbas“ gušeći se u krvi probijao obruč oko Debaljceva!

Pročitajte još:Zapadni vojni analitičari: Ne bi smo izdržali vojni udar Rusije!Orbanovu posetu Poljskoj obeležila 3 incidenta

Čime će se baviti nova militarizovana kancelarija? Po rečima samog Semenčenka, ima mnogo zadataka. Ali, obratimo pažnju makar na jedan: „Analiza delovanja Generalštaba i uspostavljanje nezavisnog informativnog kanala za predsednika Ukrajine“. Dojučerašnji komercijalisti, frizeri, strugari i pekari iz redova najozloglašenijih nacionalista baviće se visokom strategijom! Ne, očigledno Novorusiji ne preti poraz, ali general-pukovnik Muženko treba ozbiljno da razmisli. Međutim, to nije glavno. Glavno je da je „paralelni Generalni štab“ - inicijativa Dmitrija Jaroša, vođe Desnog sektora koji je u Rusiji zabranjen. A štab će se nalaziti u Dnjepropetrovsku - baštini Igora Kolomojskog, zakletog neprijatelja i starog komercijalnog suparnika predsednika Ukrajine. Na taj način naglo će porasti ugled Kolomojskog u bloku sile Ukrajine. U uslovima okorele mahnovštine* u koju zemlja tone, svaki bajonet je potreban. Izvor: Fakti.org