Pravda

Da ne bi bila primorana da napusti evrozonu, Grčka je pristala da u naredna četiri meseca sama izabere reforme koje će primeniti u zamenu za finansijsku pomoć. Manevarskog prostora je malo jer Grčka uskoro treba da plati 11 milijardi evra dospelih obaveza, a para nema. Nije slučajno što je Ciprasova vlada pristala na produženje zajma. Kada se banke ponovo sutra otvore posle praznika, mogu da se suoče sa nelikvidnošću. Samo u dva dana pred odlučujući sastanak Evrogrupe sa privatnih računa je povučeno milijardu evra, u protekla dva meseca preko 12 milijardi evra, a od decembra, kada je postalo jasno da Siriza može da pobedi, 20 milijardi evra. Treba povratiti poverenje i u naredna četiri meseca usporenijim tempom ispunjavati obećanja data Grcima koji su masovno izašli na ulice, prvi put ne da demonstriraju protiv vladinih mera, već da podrže program ukidanja mera štednje. Zato i plan strukturalnih reformi koji vlada mora da predoči poveriocima mora da uspokoji uznemirenu naciju koja se plaši novog smanjenja plata i penzija i daljeg srozavanja standarda. Posle poleta i nade u Grke se uselio „crv sumnje” da se sve nastavlja po starom, samo „u novom pakovanju”. Aleksis Cipras mora da izvaga kako će dati mali podstrek privredi, kako da ublaži humanitarnu katasrofu, posledicu mera štednje iz prethodnog aranžmana sa međunarodnim poveriocima koji, barem na papiru, više ne važi. Inspekcija Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF koja se više ne zove „trojka” čeka taj spisak reformi i opominje da ukoliko Atina želi olakšice – da posle aprila započnu pregovori o novim uslovima otplate duga, da dobije zaostalu ratu kredita od 7,2 milijardi evra – vlada mora da bude racionalna. Uslov je da prioriteti za koje se odluči Ciprasova vlada ne narušavaju finansijsku stabilnost i ne izazivaju nove troškove. Tu je i opasnost! Aleksis Cipras ne sme da prihvati rešenja koja mogu da mu uskrate poverenje koje ima kod velikog broja Grka, ali treba i da stekne naklonost onog dela nacije koji ne veruje levičarskoj vladi. Sve što bi sa liste reformi u nekom trenutku moglo da se pretvori u mere štednje – vlada mora da izbegne.Od njega se očekuje da ne smanjuje plate i penzije. Uostalom, to je ono od čega vlada u pregovorima sa poveriocima dosad nije odstupala. NJena „lista šansi” je u pravednim porezima, borbi protiv korupcije, stvaranju efikasnijeg državnog aparata, stvaranju nezavisne poreske strukture koja će pomoći da se izađe na kraj sa najbogatijima koji izbegavaju plaćanje poreza. Na spisku će biti brodovlasnici, crkvena imovina, vlasnici luksuzne robe. Uvešće se red u rad ofšor kompanije, banke koje su štitile oligarhiju. Grčka je dužna, a preko 250 milijardi evra izneseno je iz zemlje u godinama krize. Ukoliko premijer Cipras radikalnim reformama iznenadi partnere u evrozoni, pokaže im da su se stvari promenile i da osim „glasne socijalističke vlade bez mašni” ispred sebe imaju partnere kojima se može verovati, Grčka zaista ima šansu da nešto promeni. Kod kuće, ali i – u Evropi.

Pročitajte još:Nemački mediji: Ukoliko Grčka izađe iz evrozone prelazi na stranu Rusije

Izvor: Politika