Pravda

Jedan od razloga za to je, između ostalog, visina cene karte koja je za veliki broj građana previsoka. Ipak, ima i onih koji smatraju da se karta mora platiti, koliko god joj cena bila neopravdana, i u tom smislu se u poztivnom kontekstu uvek spominje Novi Sad, gde donedavno zaista nije bilo nikakvih sukoba na relaciji kontrola – putnici. U Novom Sadu je na snazi ostalo pravilo koje nalaže da putnici ulaze isključivo na prednja vrata. Novosađani to poštuju jer su se oduvek tako i vozili. – Da, poštujem to i uvek ulazim na prednja vrata. Vaspitan sam da poštujem pravila – kaže jedan Novosađanin, starosedeoc. Dodaje da razume zašto je Beograđanima teško da se naviknu na nova pravila gradskog prevoza, i smatra da svakako nisu baš najbolje regulisana. Pritom, i sam kaže da su gužve u Novom Sadu i Beogradu neuporedive i da je ulazak na prednja vrata verovatno teško izvodljiv, ali u tom slučaju bi možda na svakim vratima mogao da stoji po jedan kontrolor i pregleda karte. Jedan od najvećih problema je što se u Beogradu slabo poštuje red vožnje. Neretko je slučaj da na nekim linijama poslednji dnevni ili prvi jutarnji autobus ne dođe na vreme, ili ne dođe uopšte. Tu se postavlja pitanje: zašto da ljudi plaćaju nesigurnu uslugu? – Svakog meseca kupujem mesečni markicu. Idealno bi bilo kad bi mi firma plaćala prevoz, ali nažalost moram sam. Radije ću tako nego da se štrecam na svakoj stanici. Inače, u Novom Sadu nemamo problem neredovnog prevoza. Zaista sve funkcioniše "kao švajcarski sat" – iskren je dvadesetšestogodišnji Mladen iz Zrenjanina, koji već šest godina živi u srpskoj Atini. U poslednje vreme atmosfera je previše napeta u prestonici, kada je u pitanju komunalna policija. Građani vode, čini se, pravi mali rat sa njima. Novosađanka Milena smatra da je nasilje ružan ispad građanstva. – Meni takve stvari nisu jasne, ali opet mogu da razumem te ljude. Svi su kivni i besni jer je situacija u državi teška. Nema posla, nema novca. Svuda je kriza i narod puca, pa još kad se tome doda bahat i bezobrazan nastup konduktera i komunalne policije, normalno je da dolazi do fizičkih sukoba – priznaje 20-godišnja studentkinja engleskog jezika. NJena drugarica Teodora dodaje da je nedavno boravila u Beogradu i da nije mogla da veruje koliko su autobusi prljavi. – Ulazi kako ko hoće, guraju se, svađaju, bahate... A onda sam videla đubre - bukvalno kesu đubreta koje je neko ostavio u autobusu, jer ga je verovatno mrzelo da baci. Smrdelo je užasno, bilo mi je muka u jednom trenutku. U Novom Sadu zaista to ne može da se desi, ili se bar, i ako se desi, problem brzo reši. Malo dobre volje i kulture nije naodmet. Beograd jeste veliki grad, mnogo veći od Novog Sada, ali Pariz i London su neuporedivo veći i od naše prestonice, pa nisu baš toliko prljavi – priča Teodora, studentkinja ekonomije u Novom Sadu. I možda presudan razlog normalnog funkcionisanja gradskog prevoza u srpskoj Atini: cena karte je 55 dinara!! Očigledno da gradski prevoz može i mora da bude jeftiniji. U Novom Sadu još uvek nije uveden elektronski sistem naplate Tokom nekoliko godina više od deset tendera je propalo, jer ponude nisu bile zadovoljavajuće. Jedno od preduzeća koje je konkurisalo na raspisanom tenderu bio je i „Apeks", koji je uveo „Bus plus" sistem, ali za sada nije poznato šta se sa tim desilo.

Pročitajte još:Srbiji preti potop!

Izvor: dnevno.rs