Pravda

Uprkos činjenici da je kontroling dugi niz godina prisutan u praksi privrednih subjekata razvijenih zemalja sveta i da predstavlja vrlo važan koncept upravljanja, u domaćoj praksi situacija po tom pitanju je potpuno drugačija. Nema pouzdanih i sprovedenih istraživanja o prisutnosti i primeni kontrolinga, ali po svemu sudeći jasno je da uglavnom predstavlja nepoznat pojam koji ima malu primenu u praksi. Međutim, problem je utoliko veći da svi oni koji bi po prirodi stvari, odnosno svojoj orijentaciji trebalo da budu upoznati, ne znaju čak ni šta je to kontroling, koji su njegovi osnovni zadaci, uloga i ciljevi. Uspešan menadžment uvek mora imati na raspolaganju prave informacije koje su mu potrebne da bi donosio efikasne poslovne odluke, ali i da bi se na vreme ispravile pogrešno donesene odluke. U našoj privrednoj realnosti problem nije u tome što se donesu pogrešne odluke već je problem da prođe previše vremena dok se ne shvati i utvrdi da su pogrešne. Imajući u vidu napred iznetu činjenicu da se o kontrolingu vrlo malo zna u domaćoj privrednoj praksi, kako li bi tek on izgledao u javnom sektoru? Ako se pitate da li je moguće i kako primeniti koncept kontrolinga u javnom sektoru, odmah ću Vam reći da je moguće. Samo na taj način više ne bismo imali monopole i gubitaše u isto vreme, ne bismo imali nameštene tendere ili razne finansijske afere. Ne bismo mogli dozvoliti da razna ministarstva namerno ili nenamerno donose odluke u svoju korist ili da kojim slučajem nenamenski troše finansijska sredstva građana Republike Srbije! Samim tim ne bismo imali potrebu da razmišljamo po princpu ‘’od mera štednje do novih mera štednje! Štednja nijednoj ekonomiji nije pomogla, niti će pomoći Srbiji. Da se osvrnemo malo i na nemačko tumačenje i shvatanje, kontroling se po tome može definiše na nekoliko načina i to kao poređenje planiranog i ostvarenog, zatim kao poslovno područje koje obuhvata planiranje, kontrolu, informisanje i izveštavanje i pristup po kome se kontroling shvata kao uticanje na ponašanje drugih ljjudi radi uspešnog poslovanja. Da bi se primenile planske odluke i da bi se utvrdio da li se odvijaju poslovne aktivnosti u skladu sa planom, uz proces planiranja mora obavezno postojati i proces kontrolinga. Sa druge strane, ako u procesu kontrolinga ministar ili direktor javnog preduzeća utvrdi da se poslovne aktivnosti ne odvijaju u skladu sa planom potrebno je odlučiti koje se korektivne mere moraju preduzeti. Ponavljam, ovde je bitno napomenuti da kontrola i kontroling nisu identični procesi, već da je kontrola samo podsistem kontrolinga i njegov važan deo. U skladu sa navedenim možemo reći da je kontroling funkcija upravljanja koja podrazumeva: 1. planiranje uspešnosti i poslovnih rezultata nadležnog ministarstva, 2. praćenje i merenje ostvarivanja rezultata, 3. utvrđivanje odstupanja od planiranih rezultata i uspešnosti, 4. analiza uzroka i posledica odstupanja i 5. redovno informisanje i izveštavanje svih nadležnih, kao i građana Srbije. Iz navedenog je jasno da su kontroling i menadžment međusobno uslovljenje funkcije koje imaju zajedničku odgovornost, a to je postizanje definisanih ciljeva. Menadžment čine proces planiranja, organizovanja, upravljanja ljudskim resursima i kontole. Sa druge strane, svi navedeni procesi se odnose na upravljanje finansijskim, fizičkim, materijalnim i ljudskim resursima sa osnovnim ciljem ostvarenja definisanih ciljeva. Pojedini procesi odnosno faze menadžmenta, uglavnom slede jedna drugu u logičkom redosledu. Međutim, često se kod nas danas u javnom sektoru dešava da se ti aspekti izvode pojedinačno ili nekim drugim redosledom, pa se stoga i javlja potreba za kontrolingom koji u tom trenutku povezuje sve faze sa ciljem njihove usklađenosti i postizanja što boljih ukupnih performansi. Kontroling treba da obezbedi da informacije budu tržišno usmerene, tako da se proces kontrolinga u poslovnim procesima sprovodi u nekoliko faza i to isključivo zavisi od potreba i informacionih zahteva različitih resora. Uopšteno možemo reći da se proces realizuje u sledećim fazama: 1. Analiza postojećeg stanja, 2. Definisanje problema, 3. Analiza raspoloživih podataka, 4. Izbor i primena metoda kontrolinga, 5. Predlog korektivnih mera i akcija, 6. Izveštavanje menadžmenta i 7. Predviđanje budućih događaja. Proces kontrolinga u javnom sektoru bismo mogli objasniti i na sledeći način. Kontroling se bavi prikupljanjem podataka iz svih segmenata javnog sektora, zatim se vrši izbor neophodnih podataka i radi se njihova analiza koja treba da omogući uvid u ostvarene ili neostvarene rezultate. Podaci se potom oblikuju u informacije i putem izveštaja dostavljaju se resornim ministrima koji na osnovu njih odluke. Tu je od izuzetnog značaja redovno informisanje i izveštavanje kako bi se blagovremeno delovalo merama na činioce koji su uslovili da dođe do odstupanja sa ciljem svođenja rezultata i uspešnosti na predviđene (željene) rezultate. Na takav način kontroling je funkcija kojom se može povećati efikasnost i efikasnost jednog sistema, a time i sposobnost prilagođavanja internim i međunarodnim promenama. Izvor: Pravda