Najnovije

Srpski "politički eksponirani pojedinci" u aferi HSBC

BEOGRAD - Biznismeni Vuk Hamović i Zoran Ivković, čelnici kompanije EFT iz Londona pominju se u današnjem izdanju Blica kao osobe s najsumnjivijim transakcijama u aferi utaje poreza, a u vezi sa švajcarskom filijalom banke HSBC, o čemu danima pišu mediji u svetu.
Franci (Foto: creditwritedowns.com)

Franci (Foto: creditwritedowns.com)

Oni za Blic nisu želeli da komentarišu ništa u vezi s računima u pomenutoj banci, ali izveštaji koji su procurili u javnost potvrđuju da je upravo Ivković "Srbin" o kojem su pisali mediji danima, a koji je u švajcarskoj filijali najveće britanske banke HSBC u koferu odneo 20 miliona evra. Tim se slučajem u poslednjem broju bavi i nedeljnik NIN, prema čijim saznanjima su u toj banci otvorena čak 93 računa iz Srbije, odnosno račune ima 38 klijenata koji su povezani sa Srbijom, a 13 njih ima i srpsko državljanstvo i srpski pasoš. Tako se u jednom poverljivom fajlu, na kom su 2005. snimljeni razgovori s klijentima, a koji je dospeo u javnost, navodi da je neimenovani tajkun iz Srbije položio 20 miliona evra u kešu, da su službenici banke izjavili da se nisu mešali u njegove transakcije, ali da su ga diskretno posavetovali da u takvim "operacijama" bude malo suptilniji. Biznismen Zoran Drakulić, kojeg današnji Blic takođe navodi kao jednog od klijenata švajcarske filijale, izjavio je za taj list da nije ni znao da ima račun u pomenutoj banci, dok se u dokumentima na koje se poziva Blic pominje transakcija kojom je novac s Drakulićevog računa u švajcarskoj banci prebačn na račun njegove supruge u istoj banci. Fudbaler Dragan Stojković Piksi, koji se takođe pominje kao jedan od klijenata iz Srbije, za Blic je potvrdio da ima račun u pomenutoj banci i to od 1994, da su svi računi koje ima na njegovo ime, te da porez plaća francuskoj čije državljanstvo ima već 20 godina. Hamović, Drakulić, Ivković i Stojković nalaze se na listi oko 50 osoba povezanih sa Srbijom koji su imali račune u švajcarskoj ispostavi banke HSBC, piše i najnoviji NJusvik Srbija, čiji su novinari imali pristup celokupnoj bazi podataka u kojoj se nalazi više od 60.000 dokumenata koji svedoče o aktivnostima 100.000 klijenata banke. Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan Danije Ruh za Telegraf je ranije izjavio da su svi podaci kojima se sada barata u javnosti i medijima ukradeni, te da nisu novi, jer datiraju iz perioda pre 2007. godine. "Podatke je ukrao bivši zaposleni u HSBC i ponudio, za novac, predstavnicima nekoliko vlada. Od 2009. godine Švajcarska je promenila svoja pravila i politiku, i od tada smo uveli mere striktnog poštovanja svih međunarodnih standarda, kad je reč o oporezivanju", objasnio je Ruh u razgovoru za Telegraf. On, međutim, pominje da je u čitavom slučaju nazvanom već aferom Svisliks prilično komplikovano pitanje novca takozvanih "PEP-ova" (politički eksponiranih pojedinaca), kod koji su, kako je naveo, švajcarske banke potpuno svesne osetljivosti situacije. Upravo zbog takvih slučajeva, kako je objasnio, Švajcarska je potpuno posvećena mađunarodnoj borbi protiv izbegavanja poreza i finansijskog kriminala, ali isto tako očekuje da takvu posvećenost dele sve države, a posebno one u kojima se nalaze finansijski centri sveta. Upitan konkretno o računima ljudi iz Srbije Ruh je podsetio da dve zemlje imaju sporazum o duplom oporezivanju i dodao da zna za najavu v. d. direktora Poreske uprave Srbije da će naša zemlja tražiti informacije o računima svojih građana. Prema tom sporazumu, kaže Ruh, postoji procedura koja omogućava razmenu ovih informacija. "Dakle, način za to postoji. Naša volja za saradnju sa Srbijom je dokazana i to nakon promena u Srbiji 2000. godine kada nam se obratio direktor Poreske uprave, koji je takođe bio i predsednik komisije za ekstraprofit, i zatražio da zamrznemo bankovne račune sedmoro ljudi bliskih bivšem režimu", naveo je Ruh. Kako kaže, njegova je država istog trenutka zamrzla račune šest osoba, dok sedma nije imala račun, i u svim tim slučajevima je Švajcarska bila spremna da vrati novac Vladi Srbije, ukoliko se dokaže da je on stečen nelegalno. "U osnovi, evo šta je trebalo da se desi: trebalo je da se desi krivični postupak, suđenje, presuda, i onda bismo mi na osnovu te presude poslali novac nazad u Srbiju. U jednom od tih slučajeva dobili smo zvanično obaveštenje da je postupak protiv jednog od šestorice obustavljen, a zatim se ništa nije dešavalo u ostalih pet slučajeva", kaže Ruh te dodaje da je nakon niza godina neaktivnosti novac "oslobođen". Jednostavno, kako je naveo, nismo imali drugog izbora nego da oslobodimo novac sa računa, jer nije bilo osnova da bude zamrznut, s obzirom da nije postojala aktivna procedura koju je sprovodila sudska vlast u Srbiji. "Zašto vam pričam ovo? U vreme kad je ulagan iskren napor od strane vlasti u Srbiji da se vrati ekstraprofit stvoren prethodnih godina, Švajcarska je zaista pokazala želju da sarađuje, koliko god je bila u mogućnosti. Na nesreću, sudska vlast u Srbiji nikad nije uspela da dovrši ove slučajeve", zaključio je ambasador Švajcarske. Inače, osim imena poznatih biznismena, sportista i stranaca koji posluju u Srbiji i regionu, na spisku klijenata banke, koja je u pojedinim medijima okarakterisana kao "agencija za utaju poreza", nalaze se i direktori manje poznatih firmi, javnosti potpuno nepoznate osobe kao i članovi porodica pojedinih biznismena i političara. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević za Blic je objasnio da građani koji imaju dvojno državljanstvo mogu imati štedne uloge u Srbiji, ali i u bilo kojoj državi u svetu, te da svi građani koji su više od pet godina boravili u Srbiji postaju naši poreski obveznici, dok za boravak manji od šest meseci status poreskog obveznika nastaje u državi u kojoj su pretežno boravili. U međuvremenu je, u jeku afere, objavljeno da je neto profit banke HSBC, inače najveće evropske banke po tržišnoj vrednosti, potonuo prošle godine 16 odsto na 13,7 milijardi dolara (12 milijardi evra) sa 18,7 milijardi dolara iz 2013.
Pročitajte još:SLOMLJENI: Ciprasova ekipa postepeno odustaje od predizbornih obećanja…
Agencija AP prenela je da je profit iz 2014. razočaravajući, a težak četvrti kvartal bacio je u senku napredak ostvaren u prethodna tri tromesečja. To je za AP izjavio izvršni direktor banke Stjuart Guliver, za kog britanski Gardijan piše da imao privatni račun u švajcarskoj filijali HSBC na kom je držao milione dolara. HSBC, koja se suočava s brojnim optužbama da je njena švajcarska filijala pomagala bogatašima da utaje porez, nije želeo da komentariše ove napise, ali je Guliverov portparol rekao za Gardijan da je direktor banke na švajcarskom računu držao bonuse koje je primio pre 2003, kada se preselio iz Hongkonga u London. Guliverovi advokati navode da su svi porezi u Hongkongu plaćeni, a da su britanske vlasti obaveštene o postojanju njegovog švajcarskog računa. Izvor: Tanjug

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA