Pravda

Izraelski jurišni helikopteri su 18. januara gađali konvoj vozila koji je bio u Kuneitri na sirijskoj strani Golanske visoravni. Putnici su bili jedna elitna grupa: jedan iranski general i šest članova specijalne snage Hezbolaha, uključujući 25-godišnjeg DŽihada Mugnijaha, čiji je legendarni otac Imadpomogao stvaranju oružanog krila ovog libanskog šiitskog pokreta, pre nego što je 2008. godine ubijen u zajedničkoj akciji Mosada i CIA. Hezbolah je 28. januara uzvratio. Pet protivtenkovskih projektila pogodilo je džipove izraelske vojske koji su patrolirali u Šeba farmama, pravno spornom pograničnom području na koje pravo polažu Izrael i Liban. Dvojica vojnika su poginula, a sedam je ranjeno. Dva dana kasnije, generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasralah u osamdeset minuta dugom govoru na libanskoj televiziji poručio je Izraelcima da ih ne mogu ubijati „kao insekte i ići svojim poslom kao da se ništa nije desilo”. „Platićete cenu za to, a mi ćemo odlučiti kada i gde. Mi ne želimo rat… ali ga se ne bojimo”, rekao je Nasralah, opisujući akciju Hezbolaha kao opravdanu i proporcionalnu. „Vaš vazdušni napad izvršen je raketama u 11.30 usred bela dana, a mi smo na vas udarili lansirajući rakete u 11.35, takođe usred bela dana.” On je objasnio da je uzvratni napad trebalo da osujeti izraelsku nekažnjivost i uspostavi ravnotežu straha koja će obe strane odvratiti od međusobnog napadanja. Iako prezire Hezbolah, Mati Stajnberg, stručnjak za islamski radikalizam koji je dugo služio kao specijalni savetnik šefa izraelske bezbednosne službe Šin Bet, nevoljno priznaje u izjavi za „Politiku” da je Hezbolah učvrstio svoj status kredibilne vojne sile. Sila koja je spremna da brani ne samo interese šiitske manjine već i čast i dostojanstvo Arapa i muslimana u celom regionu. Za razliku od Hezbolaha, koji nije menjao svoju verziju događaja, Izrael je javnosti predstavio različite priče. Prvo je visoki izraelski zvaničnik rekao Rojtersu: „Nismo očekivali da ćemo ubiti visokopozicionirane, a svakako ne iranskog generala. Mislili smo da gađamo neprijateljsku terensku jedinicu… Smatrali smo to ograničenom taktičkom operacijom.” Nekoliko dana kasnije priča se promenila i Izrael je priznao da je unapred znao identitet putnika. Prema rečima Stajnberga, koji ima lično iskustvo u planiranju ciljanih ubistava, odluka o gađanju ovog konvoja mogla je biti donesena samo na najvišem nivou, uključujući premijera, ministra odbrane i načelnika generalštaba izraelske vojske. Zašto bi Netanijahuova vlada prekinula ne baš lagodno ali uglavnom još nenarušeno primirje sa Hezbolahom, koje se održava još od 2006. godine, i zašto bi bacila rukavicu u lice Iranu? Dešifrovanje uzroka zahteva stavljanje ovog incidenta u širi vojni i politički kontekst. Iranski specijalci i jedinice Hezbolaha pomogli su Asadovom režimu da izbegne poraz u dugom građanskom ratu, koji se pretvorio u regionalni sukob. U ovoj igri Izrael ima aktivnu ali tajnu ulogu, koja potiče iz jedne strateške računice, rekao je prošlog leta Majkl Oren, odlazeći američki ambasador u Tel Avivu. Bez obzira na uspon terorističke organizacije Islamska država, ona predstavlja „manje zlo” nego „poluga Teheran–Damask–Bejrut”. Iako sunitski ekstremisti mogu da organizuju samoubilačke napade i odsecanja glava, šiiti „imaju daleko veću vojnu moć i predstavljaju mnogo veću opasnost za Izrael. To su u potpunosti drugačije razmere”. Događaji dokazuju da se ova analiza sprovodi u praksi. Izveštaj koji su posmatrači UN podneli prošle godine Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija tereti izraelsku vojsku da održava redovne kontakte sa sirijskim pobunjenicima, uključujući saradnike Al Kaide, obezbeđujući kako logističku podršku trupama tako i medicinski tretman ranjenim borcima. U skladu sa ovim, operacija u Kuneitri može se shvatiti kao pokušaj da se degradira kapacitet šiitskih snaga i izgradi zaštićena enklava za sunitske borce. Na borbenoj liniji su i diplomatije baš kao i vojske. Premijer Benjamin Netanijahu priprema predstojeću ofanzivu u Vašingtonu s ciljem da promoviše nove sankcije protiv Irana i da spreči Belu kuću da postigne dogovor sa Teheranom. On će se 3. marta obratiti Kongresu SAD, čiji lideri su obećali da će podržati njegov tvrdolinijaški stav. Predviđen samo dve nedelje pre nego što će Izraelci izaći na birališta, govor pruža Netanijahuu šansu da se predstavi kao kandidat koji je najsposobniji da očuva nacionalnu bezbednost. Tenzije sa Hezbolahom i Iranom, koji podržava ovaj pokret, samo mu daju dobar osnov za ozbiljna upozorenja koje će izneti u govoru. U razgovoru za „Politiku” iskusni vojni komentator „Izraeli tajmsa” Mič Grinberg smatra da je neophodno znatno preciznije i racionalnije objasniti okolnosti akcije u Kuneitri. „Zaista ne mogu više da trpim dvoznačno delovanje”, kaže Grinberg. „Jednostavno, to je previše udobna pozicija za političare i suviše opasna za građanstvo. Bukvalno, ako se kockate sa ratom, posebno uoči izbora, želim da znam zašto.”

Pročitajte još:Deretić: Netanijahu je potvrdio moja istorijska otkrića

Izvor: Politika