Pravda

Perović je rekla da prema podacima iz registra Doma zdravlja za prošlu godinu, neku vrstu mentalnog poremećaja ima oko 18.500 građana, što je gotovo isti nivo, kao i u 2013. i u 2012. godini. Od toga, dodala je, oko 37 odsto, odnosno blizu 6.900 građana, ima problem sa depresijom, teži mentalni poremećaj ima oko 900 građana, dok dijagnozu demencije ima 616 građana. "Mentalno zdravlje je jedan nacionalni kapital i od mentalnog zdravlja zavisi stanje države i društva. Mislim da država mora da podstiče preventivni rad i da promoviše mentalno zdravlje", rekla je Perović. Naglašavajući da su od ukupnog broja depresivnih građana, dve trećine žene, Perović je rekla da se nežniji pol lakše otvara i nema problem da priča o tegobama, za razliku od muškaraca, koji najčešće, pribegavaju konzumiranju alkohola. Prema njenim rečima, uzroci depresije su različiti i ne mogu se sistematizovati u nekoliko rečenica, ali da je veoma važno da građani znaju da je mogućnost izlečenja mnogo veća kada na vreme dođe kod lekara, nego u nekoj kasnijoj fazi, kada nastupe tužne i suicidne misli. Ona je apelovala na građane da dođu u Savetovalište za mentalno zdravlje čim osete neke početne simptome depresije, za koje najčešće misle da je to nešto što je normalno. "Neki od tih simptoma su osećaj prožimajuće tuge bez konkretnog razloga, osećaj krivice u odnosu na sopstveni dosadašnji život, za šta, takođe, nema razloga, zatim nedostatak zadovoljstva u svarima u kojima su ranije uživali, rekla je Perović. Objašnjavajući da su među početnim simptomima i nedostatak sampouzdanja i samopoštovanja, Perović je rekla da su upravo te simptome imali ljudi koji su izgubili posao, ali da oni, uglavnom, neće reći da su depresivni. Perović je navela i da je Savetovalište za mentalno zdravlje koncipirano tako da jednog dana preraste u Centar za mentalno zdravlje, kao i da se u njemu trude da, kako je rekla, kompletno zbrinu pacijenta, pa svakom građaninu koji zatraži pomoć dostupni su pored psihijatra i psiholog i socijalni radnik.

Pročitajte još:Panika u ukrajinskoj vojsci: Ostavili američko naoružanje, vojne šifre i dokumente sa vojnim tajnama

Deo tog tima je i Nataša Božović socijalni radnik, koja je Tanjugu izjavila da je socijalna struktura građana koji dolaze u Savetovalište, različita. "Najveći broj njih su nezaposleni, ali dolaze i zaposleni, domaćice, penzioneri, studenti", rekla je Božović i dodala da se njen rad bazira na stambeno-ekonomskoj obezbeđenosti, odnosno neobezbeđenosti, na rad sa porodicom, kao i kroz radno-parcijalnu terapija. Terapije su, navela je, različite, i to od slikanja, preko razgovora, do radne aktivnosti u radionicama. U Savetovalište za mentalno zdravlje u Kragujevcu, koje je počelo sa radom decembra 2013. godine, pomoć je do danas zatražilo oko 3.000 građana, dok je tim stručnjaka imao oko 350 terena, najčešće zbog osoba koje imaju teži psihički poremećaj. Izvor: Tanjug