Pravda

Lakše se, čini se, zaboravi izborni rezultat nego izborni dug. Mnoge stranke su, naime, posle kampanje za parlamentarne izbore 2014. ostale dužne milione. Otplata teže pada partijama koje više ne mogu da računaju na prihod iz budžeta. Da li su u međuvremenu dugovanja izmirena, znaće se iz redovonog godišnjeg finansijskog izveštaja. Od toga zavisi i koji su naredni koraci Agencije za borbu protiv korupcije. Stranke najviše duguju medijima, marketniškim agencijama, izdavaocima bilborda. Najveća zaduženja imaju stranke koje više nisu u parlamentu i ne dobijaju novac iz budžeta. "Ujedinjeni regioni Srbije su završili ukupno dugovanje u izbornoj kampanji od preko sto miliona, zatim LDP, čije ukupno dugovanje i iznosi 99 miliona i DSS - 40,7 miliona dinara", kaže Jelena Đorđević iz Agencije za borbu priotv korupcije. U DSS-u kažu da su deo obaveza izmirili reprogaramom duga, a preostali vraćaju sredstvima od članarine i donacija. Član predsedništva DSS-a Vukosav Tomašević kaže da su odmah nakon izbora maksimalhno racinalizovali poslovanje stranke u svim segmentima - smanjen je broj zaposlenih, rasprodat je vozni park, otakzani su neki poslovni prostori. A od parlamentarnih stranaka, dužne su SPS, Socijaldemokratska stranka, odnosno Nova demokratska stranka u to vreme i Demokratska stranka, čiji je račun skoro godinu dana u blokadi. U stranci kažu da će račun sa 38 miliona dinara u minusu odblokirati za nekoliko meseci. "Trenutno je akcija solidarnsoti u DS-u na predlog gospodina Pajtića, a to znači da se članovi stranke odazivaju sa većim prilizima koji su u skladu sa zakonom kako bismo izašli iz blokade što pre", kaže sekretar DS-a Milan Popović.

Pročitajte još:Rusi „opleli“ po Vučiću zbog Blera

Politički subjekti su dužni da dostave Agenciji godišnje finansijske izveštaje za prethodnu godinu do 15. aprila 2015. godine, tek tada će se znati da li su izmirene obaveze prema dobavljačima, ali i bankama. Jelena Đorđević kaže da su banke odobrile kredite za finasiranje izbornih kampanja ili za finsiranje redovnog rada. "Takođe isto kao dugovanje prema dobavljačima za izvršene usluge dužni su da iskazuju u svojim finasijskim izveštajima i dugovanja po osnovu podignutih kredita", kaže Đorđevićeva. U slučaju da dođe do oprosta duga, iako se do sada to nije dešavalo, taj oprost duga postaje nenovčani prilog, a politički subjekti su dužni da i to prikažu u svojim finansijskim izveštajima. U suprotnom, dobavljači će svoja potraživanja potražiti na sudu. Izvor: RTS