Pravda

Aranžman sa MMF je dobrodošla dodatna potvrda ispravnosti ekonomske politike koju sprovodimo. Očekujemo da će sigurno pozitivno uticati na kredibilitet Srbije u inostranstvu, povećanje spremnosti za investiranje u našu zemlju, lakši pristup kapitalu i povoljnije uslove zaduživanja države, privrede i stanovništva. To  poručuje Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije. Povoljne vesti iz Vašingtona, kako očekuje, stvoriće finansijske pretpostavke za održiv privredni rast i razvoj: - To, istovremeno, znači i da će monetarna politika moći da, uz manju restriktivnost, održava nisku inflaciju. Da li možemo da očekujemo stabilniji kurs, odnosno jači dinar? - Zaključivanje aranžmana sa MMF pozitivno će uticati na sliku Srbije u očima investitora, a mere Evropske centralne banke bi mogle pozitivno da se odraze na mogućnosti eksternog finansiranja, ali i plasman naših proizvoda u EU. Za nas su, naravno, najbitnije promene fundamentalnih makroekonomskih pokazatelja koji opredeljuju dugoročnu stabilnost kursa. Značajno je da u ovoj godini očekujemo znatno niži deficit platnog bilansa, kao rezultat povećanja konkurentnosti domaće privrede, očekivano nižih izdataka za nabavku nafte i manjeg uvoza zbog reaktiviranja kapaciteta u elektroprivredi. Popravljanje platnobilansne pozicije, čemu doprinosi i fiskalna konsolidacija, osnov su održive stabilnosti kursa dinara. Može li se danas prognozirati koliki će kurs evra biti do kraja godine? - Ne bavimo se takvim prognozama, ali možemo da govorimo o tendencijama koje očekujemo na osnovu makroekonomskih kretanja. Naravno, uvek su mogući pozitivni i negativni šokovi, kao rezultat nepredvidivih i promenljivih kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, koji mogu da dovedu do kratkoročnih oscilacija kursa. NBS ni tada ne sedi skrštenih ruku - svojim intervencijama, prodajom i kupovinom deviza, obezbeđuje da te oscilacije budu što manje. Padaju marže na kredite Ima li prostora da se skrešu bankarske marže na kredite? Euribor je na minimumu, domaće plate su realno pale, smanjene su zarade u javnom sektoru, samo se bankari ne odriču zarade... - Bankarski sektor, kao uostalom i svi drugi sektori, mora da poveća svoju efikasnost, što će dovesti i do smanjenja marža. Želim da naglasim da to znači da banke svoju profitabilnost moraju da grade na povećanju obima kreditiranja, a ne na rastu kamata. Naravno i makroekonomska kretanja će pozitivno uticati, ne samo na premiju rizika zemlje, već i na manju rizičnost ulaganja u pojedinačne privredne subjekte, što će smanjiti troškove banaka i omogućiti im da pozitivno posluju uz manje marže.

Pročitajte još:Izvoz Srbije u EU za poslednjih četiri godine porastao za 70%

Hoće li banke prihvatiti odluku NBS o četiri rešenja za građane zadužene u "švajcarcima"? - Ne bi me iznenadilo da rešenjima ne budu zadovoljni ni banke koje će snositi deo finansijskog tereta zbog rasta kursa franka, ni klijenti. Donete mere su najoptimalnija alternativa sadašnjoj situaciji. Imali smo u fokusu težak položaj pojedinih dužnika i zato smo ponudili veliku fleksibilnost u izboru četiri modela, ali imali smo u vidu i potrebu da osmislimo rešenja kojima se neće dovesti u pitanje održavanje finansijske stabilnosti, čiji su deo kako dužnici banaka, tako i njihove štediše. Šta će biti ako banke ne prihvate rešenja? - NBS će se sada posebno angažovati na praćenju sprovođenja ovih mera i banke koje ih se ne budu pridržavale biće sankcionisane. Izvor: Večernje novosti