Pravda

"Poslednja poruka Nelsona Mandele" izdanje je "Zavoda za udžbenike", autora Vesne de Vinče. Ova lepa dama, se više nego uspešno uvrstila u red pisaca. Obzirom da se upravo vratila sa Floride, iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa njom. Kako objašnjavate ovakav uspeh knjige? -Mandela je najbolji marketing. To je osnova za uspeh ove knjige, njegov gotovo svetački lik, energija i delo koje je ostavio iza sebe, njegova vera u renesansu sveta. Mandela je bez sumnje ikona 20.veka. U tome je tajna: knjiga je moja lična prezentacija, drugačije viđenje ovog Spartaka novog doba. Kako je nastala ideja da pišete o takvoj ličnosti, kao što je Nelson Mandela? Takva knjiga nosi odgovornost, da li Vam je bilo teško dok ste je radili ili je to bilo zadovoljstvo ili možda oba? Ideja da pišem knjigu „Poslednja poruka Nelsona Mandele“ nastala je u momentu kada Mandela prilično bolestan, poslednji put odlazi u bolnicu. Upravo u tom momentu sam shvatila da sam poslednji novinar na svetu koji se susreo sa Mandelom i da je to pravi razlog da napišem knjigu. Taj poslednji intervju Nelsona Mandele koji je objavljen 2010. u engleskom i srpskom izdanju „Helo!“ magazina, bio je dakle inspiracija. Naravno knjiga ima skoro 4oo strana, pa u mnogo čemu prevazilazi ovaj intervju. Posle se ispostavilo da je to i jedino Mandelino obraćanje svetu u njegovih poslednjih 10 godina. Naime 2004. godine je javno poručio medijima :“Ne zovite me više! Zvaću ja vas!“. Onda se povukao i „tihovao“. Ja sam eto uspela da ostvarim svoj san - da ga sretnem. Velika je to čast. Zadovoljstvo je bilo neizmerno, najpre lično upoznati ovog velikog lidera, skoro sveca, iako tako nije voleo da ga zovu, državnika i vizionara ,koji je osmislio i realizovao „veliku promenu“ sveta. „I samo sedeti sa njim u istoj prostoriji je kao da ste u prisustvu kraljevske porodice!“ komentarisala je jednom susret sa Mandelom - Opra Vinfri. Zadovoljstvo dakle , ali i odgovornost, to su zaista dva osećanja koja su me vodila i kroz lavirinte istraživanja Mandelinog lika i dela. Ali iznad svega osećaj da činim nešto jako važno. Zašto? Želela sam da Mandelu još jednom , na poseban način približim čitaocima, pre svega mladima, da proširim „podgrejem“ njegovu misiju. Skoro godinu dana, koliko sam  iščitavala skoro sve što je o njemu napisano i pisala, dakle skoro godinu sam intezivno bila u Madibinoj „glavi“, istraživala njegov način mišljenja i to, kako je donosio odluke, njegove snove i zablude, liderski kodeks, to kako je stvorio „nauku o slobodi“, njegovu misiju oprosta i pomirenja i kako je , kojim mehanizmima sprovodio ovu misiju. Knjigu ste započeli citatom " Pobednik je sanjar koji nikada ne odustaje", dok ste pripremali ovu knjigu da li ste Vi bili sanjar koji ne odustaje? Tako je. Kada sam krenula u Johanesburg i kupila avionsku kartu sa otvorenim povratkom, znala sam da je to svojevrsna drskost. Uspela sam jer je u pitanju, posebna vrsta drskosti o kojoj mi je često govorio moj rođak i učitelj Miljan Miljanić. Rekao je da se samo jedna drskost isplati i to je - plemenita drskost. Samo plemenit cilj uz ogromnu energiju, predznanje i pripremu - mogao je da obezbedi rezultat. Cilj je naravno odmah bio jasan a to je – očuvati i produžiti Mandelinu misiju. Povezati mlade generacije, sa ovim vrhunskim humanistom . Napraviti knjigu koja je bezvremena i može da se čita i za deset godina a da ne izgubi aktuelnost. U svemu tome mi je pomogao izdavač , "Zavod za udžbenike ". Grafički smo vrlo moderno osmislili knjigu. Pre svega Saša Radovanović, grafički urednik. Lako se čita, što zahteva novo vreme kada knjiga gubi bitku spram TV  i filma. I što je isto važno, može da se čita fragmentarno. Na svakoj stranici je nešto što drži pažnju, anegdota, iskaz, mudrost, neočekivana misleća fotografija ili grafika. Lagano se upijaju Mandeline misli , na primer pred spavanje. To je cilj. Da se tekst stalno iščitava. Ali, priznajem, napisati takvu knjigu, nije bio lagan zadatak i poduhvat. Imali ste čast da razgovarate sa Nelsonom Mandelom kako je došlo do tog kontakta i u kakvom sećanju Vam je ostao taj susret? Bila sam izuzetno nervozna, tog 25 decembra 2009, na katolički Uskrs, pred ulazak u trpezariju , gde smo potom doručkovali i razgovarali. Znala sam koliko je sve to vredno. Mandela je ustajao, nekako sporo. Ispravljao je sporo tu svoju  visinu, tih svojih 1, 94 cm. Bio je ozaren, nasmejan, dakle vedar, neposredan i jednostavan u komunikaciji. Takvi su svi veliki ljudi koje sam sretala. Bez ograda i komplikacija i sumnjičavih ili oštrih pogleda. Počeo je najpre on mene da ispituje, šta radim, koje su mi najbolje emisije koji je moj najnoviji projekat... Pričala sam o budućoj knjizi „ Kako umreti mlad, zdrav i kreativan a imati najmanje 100 godina.“ „Kad će to?“ – pitao je. Imao je onu divnu dečiju radoznalost. Jedva sam ga zaustavila. Pitala sam „Ko je ovde novinar Madiba?“ Tako najviše voli da ga zovemo. To je ime njegovog bratstva i znači – učitelj. Svojim rečima i politikom , ali nadasve svojim životom je Mandela bio učitelj, kao i Gandi. Rekao je „ Budi uzor! Što manje koristi reč!“ NJih dvojica su nesumnjivo dve najznačajnije ličnosti 20. veka. Pitala sam ga, znajući njegov posebni, visoki kriterijum „Ko bi po Vašem mišljenju bio na trećem mestu?“ Odgovorio je posle izvesnog razmišljanja: „ Veliki lideri su i Martin Luter King i Če Gevara!“. Kada je izašao iz zatvora Mandela je uskliknuo one iste Kingove reči „Slobodni, slobodni. Posle tri veka napokon –slobodni!“ Kako biste opisali Nelsona Mandelu kao lidera? Kao lider Mandela je bio harizmatičan do neverovatnih razmera. Nada, zanos i radost koju je unosio u masu, u ljude, svih nivoa, profesija, i uticaja, bile su dokaz toga. Svi su želeli da ga dodirnu, stisnu njegovu ruku puštajući koju suzicu kao na primer glumica Šerliz Teron , da pomognu u realizaciji njegove misije. On nije dozvolio da mu neverovatne nepravde zalede srce, već obrnuto, u toj unutrašnjoj borbi, pobedio je mržnju i gorčinu. Plemenitost i ljubav, tolerancija, danas tako retke osobine, bile su njegova suština. Mandelini principi kako da se iz negativnih situacija i emocija izvuče isključivo pozitivno – možda su najvredniji deo kodeksa liderstva, koji sam konstruisala i kao posebno poglavlje prezentirala u knjizi. Ovo poglavlje je nastalo i iz našeg razgovora ali iz postupaka i izjava koje je davao. Volela bih da parlamentarci celog sveta pročitaju i sprovode taj Mandelin kodeks .Mandela je umeo da manipuliše sa slavom , i znao tajnu kako da iz situacije vlasti pređe u situaciju moći, personalne snage. Razvio je veru u renesansu sveta pre svega kod mladih. NJegovi intimni prijatelji su bili Eni Lenoks, Bijons, Vil Smit, Bono, Vupi Goldberg, Naomi Kembel, Majkl DŽekson, Bob Geldof... Podstakao je mnoge mirovne pokrete. Stvorio grupu „Elders“"Starešine", sastavljenu od nezavisnih intelektualaca, Nobelovaca, za rešavanje kriznih situacija u svetu. Prozvali su ga „Afrički Gandi“. Ipak , u mnogo čemu se od Gandija i njegovih mirnih metoda dolaska na vlast, razlikovao. Bio je revolucionar, koketirao sa komunizmom, osnovao terorističku organizaciju „Koplje naroda“, istina posle mnogih pokušaja da mirnim načinom obuzdaju bele vlastodršce. Do kraja je u zatvoru ucenjivao belce i predsednika De Klerka oružanim otporom ako ne pregovara sa slobode, dok je naravno napolju „crni lonac“ ključao. On i nije mogao biti pušten iz zatvora pre pada berlinskog zida i olakšanja koje je Zapad tom prilikom osetio. Vrhunac cinizma i anglosaksonskog vladanja svetom, bio je čuveni koncert na Vimbldonu kojim su u engleskoj tražili oslobađanje Mandele. Ustvari, u poglavlju„ Mala enciklopedija rasista“ vidi se da je među rasistima 19. i 20. veka među kreatorima aparthejda bio samo jedan Britanac - Ser Sesil Rodez. Svi ostali su bili Buri, Holanđani koji su od 14. i 15. veka stizali na jug Afrike stvarajući svoju koloniju./ Bur na holandskom znači – farmer/. Onda su za njima došli Englezi i odgurnuli Bure dublje u kontinent. Rodez je onda brižljivo zauzimao rudnike i bogatstva stvarajući britanske kompanije. Od tada je sve vreme profit iz rudnika dijamanata i zlata odlazio nesmetano - Britancima. Burima su Englezi posle drugog Burskog rata i njihovog poraza, dali ulogu da vladaju , ustvari ulogu menadžera u „koncentracionom logoru“ za crnce, jer to je u vreme aparthejda bila Južnoafrička Republika. Aparthejd znači odvojenost, potpuna odvojenost u sistemu zacementirana između institucija belaca i crnaca. I gle čuda, ti isti Britanci traže oslobođenje najvećeg crnačkog lidera i rušenje sistema koji su fundirali. Da ne zaboravimo i ovu činjenicu: tek 2008. je Mandela skinut sa zvanične liste terorista u SAD. Dakle pored skoro obožavanja Mandele, a Klinton je bio posebno blizak sa Madibom, Zapad je bio obazriv. Paralelno, mediji su krojili, sa pravom, Mandelin skoro mitski profil. Sa druge strane Madiba je bio pragmatičan. Snagu misije umeo je da pretoči u dnevna i konkretna dela i poteze. Tolerancijom je „obarao“ protivnike. Uspešno je realizovao promenu tog užasnog sistema aparthejda u demokratski. Sproveo je prve demokratske izbore, postao prvi crni predsednik Južnoafričke Republike i na tom mestu ostao samo jedan mandat, kako je i obećao. Ipak nije uspeo da realizuje sve svoje ciljeve. Nije realizovao posle demokratije, najvažniji cilj- nacionalizaciju rudnika i stranih kompanija koje su držale i danas drže, ogromna i gotovo sva prirodna bogatstva Južne Afrike. Pojavom Mandele se završio aparthejd, završilo se doba uslovno rečeno vidljivog robovlasništva. Međutim, sada, svi ulazimo u doba novog, manje vidljivog , tačnije isposredovanog mučenja, koje se ogleda u ekonomskom neoliberalizmu. Pred nama je sistem modernog robovlasništva. Nedostaje neki novi Mandela. Da li mislite da su godine koje je proveo u zatočeništvu uticale da njegov duh postane jš snažniji? To je nesumnjivo. Do maksimuma je osnažio svoj duh i fokus. U ćeliji je držao Bibliju, ponovo čitao dela Čarlsa Dikensa, političke biografije Vašingtona i Linkolna, Čerčilove "Ratne memoare", "Ekonomsku istoriju Evrope", Tolstojev "Rat i Mir", Dostojevskog...U tom strašnom kazamatu, kakav je bio zatvor na Ribn ostrvu, uspeo je da zadobije poštovanje od strane čuvara i direktorijuma. Dozvolili su mu da se bavi baštovanstvom. Život u odricanju i disciplini je nastavio i posle zatvora. Ustajao je pre zore, vežbao, onda do perfekcije nameštao, zatezao svoj krevet čak i u najelitnijim hotelima. Kada je izašao imao je 71 godine, a ušao je sa 44. Kada su novinari jurnuli da ga pitaju o tim mučnim danima rekao je da za to nema vremena, jer ga čeka mnogo posla. „Dosta sam se izležavao!“ šarmantno je prokomentarisao. Oliver Tambo, njegov saborac je rekao da je Mandela kao mlad bio emotivan i impulsivan. Kada je izašao posle 27 godina, bio je izbalansiran. Imao je odmerenost i kontrolu. Šta je bila njegova najveća prednost u odnosu na druge lidere? Najpre , otkrio ga je i školovao u pravcu advokature i liderstava - kralj DŽogintaba, vladar plemena Inkosa. Učio ga je etici „U buntu“. Sada, na interneu imate program koji se tako zove.Ovaj kralj je po mom mišljenju ključna figura pojave Mendele na političkoj sceni. DŽogintaba je  Mandelu odabrao za misiju, da pobeđuje i vodi u slobodu! Na tome je kralj radio. Ta jaka etika „U buntu“ poštovanja drugoga i gosta, ima veze sa našom etikom Marka Miljanova „čojstva i junaštva“. Ogromno obrazovanje kome je težio i koje je stekao, drugi je argument.Bio je jedini crnac na prestižnom Pravnom fakultetu. Osnovao je prvu advokatsku kancelariju u Južnoj Africi.Teški izbori koje je potom, u svojoj karijeri advokata Mandela morao da učini, u svojoj borbi u okviru ANC, situacije koje je morao da stvara i nadilazi– očeličili su ga, do najvišeg nivoa.Onda tri decenije boravka u zatvoru , u tišini!!!Mandela je jednom izjavio da je zatvor bio njegov najbolji učitelj.Naravno njegov stav da je interperetacija života mnogo važnija od života samog, to njegovo viđenje pozitvnih strana života, doprinelo je da izdrži i uspe, da zadrži osmeh i veru u nemoguće.Koliko poltičara ima takve puteve izrastanja? Nelson Mandela je imao tri žene, možete li nam otkriti kakve su bile te žene? U čemu je bila njihova posebnost? Mandelu su optuživali za ženskaroša. Možda je to i bio, u prvom braku sa Evelin, koji se neslavno završio –razvodom. Ali kada je upoznao prelepu i takođe harizmatičnu Vini, prvu ženu socijalnog radnika u Južnoj Africi, ta ljubav je bila posebna. Vini ga je ispratila u zatvor i čekala sve vreme. Brak je međutim okončan razvodom . Trajao je sve do 1996. Suštinki razlog je bila sve veća različitost i udaljavanje i u životu i u politici. Vini je sve vreme, u istina sličnoj teškoj sudbini, progonima, zatvaranju, mučenju, trenirala – mržnju i osvetu prema belcima, ali i prema crncima koji nisu bili ekstremisti kao ona. Mandela je činio obrnuto! Trenirao je ljubav, oprost i pomirenje! Mandela se potom zaljubio i oženio u 80-toj godini. Bila je to udovica, takođe jednog predsednika, Mozambika - Grasa Masel. Grasa je intelektualac , doktor nauka. Bila je ministar za obrazovanje u Mozambiku. Ona je sve vreme i do kraja Mandelinog života , bila uz njega i brinula. Grasu sam upoznala u toj prelepoj kući u selu Kunu, gde je Madiba i sahranjen.Porodične svađe koje su nastale pri kraju Mandelinog života bacaju senku na Mandeline naslednike. Nobelovac i biskup, jedan od najboljih prijatelja, Dezmond Tutu je uzviknuo : „Dosta!“, kada se razvila polemika u porodici ko će dobiti tantijeme na prenos Mandeline sahrane. Najnoviji spor je nedavno započela Vini, indirektno se protivreči testamentu po kome nista nije dobila, uz tužbu protiv lokalnih vlasti sela Kunu, da su upisali na Mandelino ime i pola porodičnog imanja koje njoj pripada. Kojom porukom Nelsona Mandele biste završili ovaj intervju i poručili je našim čitaocima? Mi se razlikujemo po vrlinama i talentu, a isti smo po manama i porocima. Istraživanje vrlina! Taj posao kao da danas niko ne radi. A na tome je upravo insistirao Madiba. „Razlikujemo se po tome šta nas inspiriše! Omogući sebi da te inspiriše nadarenost drugih“ - poručio je Mandela.Razmislimo o ovom uputstvu.

Pročitajte još:Laguna formira književni klub za sve ljubitelje pisane reči

Izvor: Pravda/Marija Gojković