Pravda

Poslednji dramatični teroristički napadi u Francuskoj i antiterorističke operacije u Belgiji i drugim evropskim državama stavile su Evropu u centar terorističkih zbivanja, što i nije novi fenomen. Nekoliko ključnih promena u prirodi terorizma proizašlo je u Evropi, iako se najveći deo globalnog terorizma događa negde drugde. To bi, kako je istaknuto u analizi, trebalo da imaju na umu kreatori politike s obe strane Atlantika koji nastoje da se izbore sa poslednjom evolucijom terorističke pretnje. Prvi talas terorizma u Evropi (od 1960-tih do 1980-tih, a na nekim mestima i 1990-tih i dalje) karakterišu ideološki motivisane manje grupe, uglavnom ekstremne levice, kojima su meta bile vlade i pojedinci i pretile su stabilnosti društava širom kontinenta. Među tim grupama su Crvene brigade u Italiji, 17. novembar u Grčkoj, Bader-majnhof banda u Nemačkoj. U tom prvom talasu u sklopu taktike nacionalnih oslobodilačkih pokreta bilo je ubistava, eksplozija i otmica. Napadači su poreklom bili sa Bliskog istoka, a Evropa je bila pogodno mesto za taj tip terorizma, od Olimpijskih igara u Minhenu do napada na aerodromu u Rimu. Takođe, sama Evropa ima terorizam te vrste u vidu IRA (Irska republikanska armija), ETA (Baskijska domovina i sloboda) i PKK (Kurdistanska radnička partija). Decenijama je Evropa bila u fokusu terorističkih napada usmerenih na američke ciljeve, šta god bio motiv, navedeno je u analizi. Drugi talas modernog terorizma ogleda se u seriji pojačanih terorističkih napada koji su doveli do napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Glavna obeležja tog novog oblika terorizma uključuje povećanje broja poginulih, verska motivisansot, umreženost organizacije i velika zastupljenost privatnih sponzora. Koren takve vrste terorizma je na Bliskom istoku, ali operativna dimenzija je duboko ukorenjena u Evropi. Na kraju, treća faza teroizma, amalgam islamskog ekstremizma, kulturnog otuđenja i nihilističkog nasilja, svoj centar gravitacije ima u Evropi, istaknuto je u analizi. Slabo integrisana muslimanska zajednica i blizina konflikata u Severnoj Africi i na istoku su kljlučni element u ovoj jednačini.

Pročitajte još:Javni dug Srbije se uvećava 92 evra svake sekunde

U narednoj deceniji izazov za EU i NATO biće otvoreni haos u južnoj Evropi, koja je ekonomski i politički u problemima. Južna Evropa je, posebno, izložena potencijalnom terorizmu na krajevima populističkih pokreta desne i leve orjentacije, podstaknutim ksenofobijom, protivljenju merama štednje ili nacionalističkim besom. SAD imaju direktan interes u borbi protiv trećeg talasa terorizma u Evropi, a strategija NATO verovatno će biti na testu u i oko Evrope što se tiče terorističkih izazova, zaključeno je u analizi Nemačkog Maršalovog fonda. Izvor: Tanjug