Pravda

Međutim, samo u našoj zemlji postoji zabrinutost u pogledu stabilnosti i generalno opstanka naše ekonomije i svih nas. To ne znači da imamo problem sa državom ili nekim Ministarstvom. Samo se traži konstantan način da se dođe do značajnog unapređenja kojim se može udovoljiti samo pomoću korenitog i pojačanog pristupa u radu svih nadležnih. U svetu je primena ovakvog koncepta već odavno prisutna. Međutim, u Srbiji ovakva praksa je nepoznat pojam. Po pokazatelju siromaštva Srbija se našla na poražavajućem osmom mestu. Taj podatak sasvim dovoljno govori o stanju naše ekonomije. U Beogradu je, prema najgrubljim procenama, oko 385.000 siromašnih. Među njima je najviše penzionera - oko 180.000. Cilj je da se u ovakvim kriznim vremenima napravi jasan konsenzus u pogledu toga da krivicu za to uvek snosi neko drugi. Izgleda, građani Srbije! Umesto da se bavimo pitanjima otvorenog i slobodnog tržišta u XXI veku neko želi da nas vrati u samoupravljanje. Naravno, u pitanju je vešt marketinški trik. Izgleda da mnogi koji to misle beže od stvarnosti, prikrivaju istinu, i neumorno teže da svim finansijskim sredstvima iz budžeta finansiraju beskrupolozno-nezasito gubitaška preduzeća koji parazitiraju godinama unazad. Sve to danas podseća na komične predstave o produktivnom, ali kad se svedu računi, na parazitsko-razbojničkom interesu. Mnogo javni događaji potvrđuju moje mišljenje. Sada se razvija jedna politička demagogija, u kojima pojedinci figuriraju kao veliki glumci. Možda je ipak u pitanju ’’kreativan socijalizam’’, samo mi ekonomisti i čitava javnost ipak nismo upućeni u to. Eksplatacija radne snage i nezaposlenost je prisutna kao nikada do sada, čak mislim da će ući u anale naše istorije. Sa druge strane, radi se ipak o ’’samovoljno izabranim’’ od strane građana. Treba da shvatimo da će ovo itekako ostaviti dugoročne posledice jer umesto rasta, mi se uvek ’’okliznemo’’ i negde padnemo. Zato i BDP Srbije nema dobre prognoze u dužem periodu za Srbiju. Nalazimo se na meti opasne ekonomske destrukcije. Ne samo ekonomske, već destrukcije zdravog razuma, rezonovanja i dostojanstva običnog građanina! Da se malo vratimo u prošlost, 25.01.2008. godine, prodata je Naftna Industrija Srbije, svima poznatija po skraćenici NIS. NIS je tada prodat po ceni od 900 miliona evra. Bitan je jedan detalj tog sporazuma, odnosno, svima nam je predstavljeno da je NIS prodat za navedenu cifru. Međutim, NIS je zapravo prodat po ceni od 400 miliona evra, dok se ruska strana obavezala da će preostalih 500 miliona uložiti u modernizaciju same kompanije. Jasno je da je takva prodaja NIS-a bila ogromna šteta po našu privredu! Kao što svi možemo zaključiti, ovo je jedna u nizu pogrešnih odluka, diletanata i politikanata na vlasti koji su bili za vreme bivšeg režima. Ovakve pogrešne odluke u budućnosti ne smeju više da se ponavljaju, sa posebnim osvrtom na najavljenu prodaju javnih preduzeća Srbije!!! Obzirom na to da imamo najavu prodaje kompanije ‘’Telekoma Srbije’’ koje je profitabilno preduzeće i koje ima najveći udeo na tržištu telekomunikacija, možemo da se zapitamo gde vodi prodaja nacionalnih i strateških resursa strancima? ‘’Telekom Srbije’’ u ovom trenutku predstavlja najznačajniji nacionalni resurs koji imamo. Niko u svetu ne prodaje svoje resurse, hajde da se malo ugledamo na njih?!

Pročitajte još: EU: Primena Briselskog sporazuma je uslov za SrbijuKo ovo ne bi podržao: Zamislite da svi naši dugovi nestanu na 15 meseci!

Izvor: Pravda