Pravda

"Da bi takav projekat pomirenja mogao da uspe od velikog je značaja aktivno uključenje civilnog društva“, naveo je Kurc u saopštenju povodom odbijanja tužbe Srbije i Hrvatske pred MSP-om.Kurc je naglasio da je u mnogim razgovorima sa političarima i građanima regiona saznao da postoji velika želja da se prevaziđe teret prošlosti. "Imam uverenje da će ova šansa biti odgovarajuće iskorišćena“, istakao je šef austrijske diplomatije, dodajući da u prioritetne probleme između Srbije i Hrvatske spada, između ostalih, spor oko granica, kao i razrešenje sudbine nestalih lica. Pomirenje između zemalja zapadnog Balkana već godinama je aktivno podržano od strane Austrije kroz konkretne projekte, ali i putem podrške u približavanju EU, dodao je Kurc u saopštenju. Austrijska vlada će, kako je podsetio, s tim u vezi 27. avgusta u Beču organizovati Samit šefova država i vlada, kao i diplomatija i ministara ekonomije Balkana, kao nastavak prošlogodišnjeg Berlinskog samita iniciranog od strane nemačke kancelarke Angele Merkel. "Pored izgradnje saobraćajne infrastrukture u regionu će na samitu u Beču biti reči i o pojačanoj regionalnoj saradnji. Time zemlje zapadnog Balkana mogu zajedno raditi na svojoj evropskoj budućnosti“, porucio je Kurc.

Pročitajte još:Javni dug Srbije se uvećava 92 evra svake sekunde

Organizacija Amnesti internešnel (AI) pozvala je danas, posle presude Međunarodnog suda pravde da ni Srbija ni Hrvatska nisu počinile genocid, obe zemlje da istraže sve slučajeve osumnjičenih za ratne zločine i obezbede pravdu za žrtve. "Činjenica da sud ni zajednu stranu nije uspeo da ustanovi nameru da počini genocid, ne menja činjenicu, kao što je Sud i sam priznao, da su pojedinci obeju strana počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine", rekao je DŽon Dalhuisen, direktor AI za Evropu i centralnu Aziju. "Srbija i Hrvatska sada moraju da koncentrišu napore na to da utvrde odgovornost za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, kao i da obezbede obeštećenje za žrtve, na nacionalnom nivou", navedeno je u saopštenju AI. "U obema zemljama je utvrđivanje odgovornosti za te zločine bilo sporo i pristrasno. S obzirom da se konačne presude u Hagu privode kraju, i Hrvatska i Srbija moraju da pojačaju napore da obezbede pravdu, istinu i obeštećenje za sve žrtve", piše u saopštenju. Amnesti internešnel ističe da su se i u Srbiji i u Hrvatskoj žrtve seksualnog nasilja posebno borile za pravdu i obeštećenje. "To mora da bude prioritet", navodi organizacija sa sedištem u Londonu. Amnesti, takođe, naziva "skandalom" to što, 20 godina posle sukoba, pitanje nestalih osoba još nije rešeno. "I Srbija i Hrvatska moraju hitno da deluju kako bi obezbedile pravdu za one koji su tako dugo bili ignorisani", zaključuje se u saopštenju. Izvor: Tanjug