Pravda

S obzirom da ste građani Francuske, vi, bez obzira na surov i svestran pritisak na Rusiju od strane Evrope i SAD, aktivno podržavate politiku naše zemlje, a takođe i učestvujute u zaštiti Novorusije. Ko ste vi i zašto zauzimate takvu poziciju?V. Lenta: Ja sam Francuz kolumbijskog porijekla, rodio sam se u Tuluzu, moji roditelji žive u Francuskoj. Po svojim ubeđenjima pristalica sam tradicionalnih vrednosti, po političkim pogledima ja sam francuski patriota. Imam 26 godina, od kojih sam 5 odslužio u francuskoj armiji, u vazdušno desantnim jedinicama. Učestvovao sam u specijalnim operacijama Francuske u vreme građanskog rata u Čadu, Avganistanu, u Gabonu. U sastavu snaga specijalne namene učestvovao sam u hapšenju predsednika Republike Obale Slonovače, Loran Gbagboa. Međutim, kada sam shvatio i lično se uverio da francuske oružane snage rade suprotno interesu Francuske, služeći američkim interesima stranim Francuzima, odmah sam napustio službu. N. Perović: I ja sam se takođe rodio u Francuskoj, po poreklu sam pola Srbin, pola Crnogorac. Takođe sam 5 godine služio u francuskoj vojsci, u planinskoj brigadi. Aktivno sam učestvovao u vojnim operacijama u Avganistanu. Napustio sam vojsku iz istih razloga kao i Viktor, budući da ne nameravam da se borim za interese SAD i NATO, koji su strani Francuskoj. V. Lenta: Mi smo predstavnici međunarodne geopolitičke organizacije Unité Continentale. U nju ulaze dobrovoljci iz celoga sveta, ali pre svega Evropljani, koji su tradicionalisti, spremni da brane svoje ideje i vrednosti, da se bore s agresivnim američkim imperijalizmom i ako je to potrebno suprostaviti mu se zajedno sa narodima i zemljama na koje je ta agresija usmerena. Današnji objekat napada je u prvom redu Rusija i Rusi. U tom smislu i oni koji žive na jugoistoku Ukrajine, u Novorusiji. Bitno je odmah naglasiti da nas ne finansira ni jedna vlada i mi ne izvršavamo bilo čiju vojnu, političku ili poslovnu narudžbinu. Mi smo dobrovoljci, delujemo po zapovesti duše i savesti i postojimo isključivo sa ličnim prihodima i dobrovoljnim prilozima naših prijatelja i istomišljenika. Kako možete okarakterisati sadašnju situaciju u Ukrajini?V. Lenta: Danas Ukrajina nije nezavisna zemlja. Kao rezultat državnog prevrata na vlast su došli nesamostalni ljudi koji deluju u korist tuđih interesa. Zato sami Ukrajinci više ne upravljaju situacijom i u suštini ne kontrolišu Ukrajinu. Vidimo da se „ukrajinska revolucija“, kao i „arapsko proleće“ na Bliskom istoku pripremala i sprovodila po američkkom scenariju. Ukrajina je postala sledeća žrtva politike SAD i NATO isto kao na primer Libija, Irak, Sirija i Egipat. U isto vreme postaje sve očiglednije da je napad na Ukrajinu pre svega napad protiv Rusije i ruskog naroda. U stvarnosti sadašnja situacija u Ukrajini je stvorena zato da bi se što je moguće više ( maksimalno) udaljila od Evrope. Treba primetiti da u celini vlade zemalja EU se bezuslovno potčinjavaju američkom diktatu i čine praktično sve za ostvarivanje interesa SAD. Sve u svemu politika EU već se određuje od strane SAD i upravo zato mnoge evropske zemlje, koje žele da razvijaju zajedniče projekte sa Rusijom, susreću se sa ogromnim poteškoćama i često su prinuđeni da se odreknu direktnih i indirektnih ekonomskih prednosti. Kako je poznato ti procesi su započeli mnogo pre nego konflikti u Ukrajini – mislim sa početkom raspada SFRJ. Od tada su SAD faktički potčinile sebi Evropu. I uvek su stremile da prošire svoj geopolitički uticaj da bi kontrolisali Rusiju sa njenim ogromnim prirodnim resursima. Zato se upravo Ukrajina i našla ovde i koristi se od strane SAD kao moneta za potkusirivanje. Upravo zbog tih procesa u Evropi Rusija je bila prinuđena da zatvori projekat Južni tok?N. Perović: Sigurno. Mi dobro znamo da EU nije nikad bila potpuno nezavisna od američke spoljne politike kako u ekonomskim, tako i u političkim i vojnim pitanjima. Konflikt u Ukrajini SAD koriste za slabljenje energetske bezbednosti Evrope, da bi je bolje kontrolisali i da bezuslovno nikada ne dopuste njenu potpunu samostalnost. Amerikanci vrlo dobro razumeju da zahvaljujući rušilačkim ratovima, isprovociranom osiromašenju stanovnika i teranju zemalja u stalne dugove, narodi Evrope postaju slabiji i zavisniji od spoljašnjih faktora. To olakšava zadatak za uspostavljanja hegemonije SAD u svetu. U isto vreme, takvi projekti kao Južni tok dozvoljavaju da se učvrsti energetska bezbednost i ekonomsko blagostanje, pa prema tome i politička samostalnost zemalja koje učestvuju u njima. Prirodno, SAD čine sve da slični projekti u Evropi ne budu realizovani. Ali zašto pak stanovnici Evrope ne zaustave tu praksu? Takve mogućnosti oni za sada imaju. Ili nemaju?V. Lenta: Ako govorimo na primeru Francuske, onda u našoj zemlji medijski resursi – TV, časopisi, novine, radio – po svim pitanjima izražavaju jedinstveno opšte mišljenje diktirano interesima SAD. To se tiče kako situacije u Evropi, tako i situacije u Ukrajini. Sve što dozvoljavaju Francuzima da čuju je: Rusija i Vladimir Putin su agresori, a dobrovoljci Donbasa su teroristi. Sva oficijalna SMI (sredstva masovnog informisanja) Evrope su dio sistema američke propagande. Ako građani EU, pa prema tome i Francuske, žele da imaju potpunu informaciju, potpunu informaciju moraju da traže samostalno. N. Perović: Međutim, važno je primetiti da se danas stanovnicima EU postepeno otvaraju oči u vezi s tim šta se dešava u Evropi i u svetu. Oni već nisu toliko naivni kako je to bilo još sasvim nedavno i shvataju da se pomoću centralnih SMI ostvaruju sveobuhvatna manipulacija javnim mnenjem. Posle ratova u Jugoslaviji i Libiji, i vojnog konflikta u Siriji, koji je u toku, dolazi do razumevanja da su to sve dobro isplanirane operacije koje su karike istog lanca. Upravo Evropa se nalazi pod prevelikim uticajem SAD. To izaziva želju da se shvati situacijia i da se privuče dodatno interesovanje za alternativne SMI. Da li to dovodi do nekih promena na evropskom političkom polju?V. Lenta: Promene u Evropi se svakako dešavaju. Ako govorimo o Francuskoj, u republici naglo raste popularnost takve političke snage kao što je Nacionalni front Marin le Pen. Ta partija odražava evropsku maštu o jačem savezu sa Rusijom koja pretpostavlja da Evropa, i Francuska posebno, treba u prvom redu da se orijentišu, na saradnju sa Rusijom, a ne sa SAD. I, uostalom, takvo mišljenje sve više se učvršćuje ne samo u Francuskoj. Posebno, mi kao članovi Unité Continentale se zalažemo za geopolitičku alijansu evropskih zemalja. Za nas je to savez slobodnih naroda i suverenih nacionalnih država koje svestrano sarađuje sa Rusijom. Pa Rusija je takođe Evropa. Ako se vratimo Nacionalnom frontu Marin le Pen onda ta organizacija potpuno zauzima prorusku poziciju, što je, po našem mišljenju, čini osnovnom političkom snagom u Francuskoj koja je realna alternativa i glavni konkurent partijama koje vode republiku tekućim geopolitičkim kursom. Nikola, ti kao Balkanac po poreklu, pratiš li šta se dešava u Srbiji?N. Perović: Da, i to veoma pažljivo. Šta misliš, zašto rukovodstvo Srbije, koja je uvek bila saveznik Rusiji, ide na povocu Amerikanaca, i zašto srpski narod, koji većinom podržava Rusiju, ne može ništa da uradi povodom toga?N. Perović: Srpski narod je proruski i želi savez s Rusijom. Tako je bilo i pre nasilnog rasparčavanja Jugoslavije od strane NATO snaga, tako je i sada, zato što su Srbi uvek posmatrali Rusiju kao velikog brata. Ali, nažalost, Srbija se našla u situaciji kada EU po naređenju SAD praktično kida republiku na delove. Amerikanci se boje Srba i žele da potpuno unište nezavisnu zemlju u Evropi, s tradicionalnim vrednostima, konačno je zarobivši i još više razdelivši narod, učinivši ga slabim i nesposobnim za život. SAD-u i EU je potrebno da dobiju jasnu mogućnost da iskoriste balkansku teritoriju, resurse i ljude isključivo za sve interese, a kako će potom živeti Srbi – to savršeno nikog ne interesuje. U takvoj situaciji, ljudi u Srbiji su praktično potpuno isključeni iz političkog života svoje zemlje, koja se faktički potpuno oblikuje (određuje) spolja. Svaki politički proces se u Srbiji detaljno kontroliše od strane EU i SAD, bez njihove dozvole praktično je nemoguće stvoriti novu političku partiju, pokret ili učiniti nešto u tom smislu – svi pokušaji se guše u začeću. U isto vreme potpuno je jasno, da ako bi Srbi imali mogućnost da slobodno biraju svoju sudbinu, oni bi sigurno držali kurs tesnog zbližavanja sa Rusijom. Dovoljno je setiti se kako je prošle godine Srbija dočekala Vladimira Putina. Srpski narod voli Rusiju i voli Putina. I, bez obzira na sve, okretanje politike zemlje prema velikom bratu, mada i veoma teško, već ide. Mislim, da će se kretanje u okviru tog procesa neprekidno rasti. Ali ako su Srbi takvi rusofili zašto oni stalno glasaju za partije koje su protiv Rusije, a ne za one koje predlažu zbližavanje sa njom? I što je najčudnije – Srbi glasanjem biraju one političke snage koje ne odgovaraju interesima same Srbije. Zašto?N. Perović:Srbija je danas jedna od najkorupiranijih zemalja sveta, čiji se politički sistem u potpunosti raspao. Upravo zato ona se našla pod kontrolom EU i SAD. Evo, npr. današnji predsednik vlade Srbije A. Vučić u svoje vreme je izdao ideju partije Vojislava Šešelja (lider SRS-a) zahvaljujući kojoj se, upravo, i našao na političkom olimpu. Ali radi EU on je izdao i srpske nacionalne ideje. Samim tim je zbunio srpski narod, koji je pošao za Vučićem, identifikujući ga s potpuno drugim političkim snagama i ubeđenjima. Usput, rezultati poslednjih parlamentarnih izbora u Srbiji još jednom očigledno su pokazali da se zemlja guši u korupciji, zato su sve patriotske partije i političke snage, koje se bore za zbližavanje s Rusijom, skupile samo nekoliko procenata glasova birača. A to se poštenim glasanjem jednostavno nije moglo desiti. Zašto? Zato što bez obzira na to što je srpski narod podeljen i iznuren ratovima, izgubljen i nalazi se u stanju neodređenosti, Srbi, ma kako kruti,ipak ostaju rusofili. To je činjenica koja se ne može odbaciti. Krajem prošle godine pojavila se informacija da neke političke snage spremaju u Srbiji revoluciju. Imate li komentar tim povodom?N. Perović: Ne mislim da je u sada u Srbiji moguća neka prava revolucija. No, ako se već o tome govori, onda se danas može govoriti isključivo o veštački organizovanoj „obojenoj revoluciji“. Obnoviti jugoslovenski konflikt, uvući u njega veterane i tako dalje, da bi se još više podelio i oslabio srpski narod, a takođe odmaknuti od Srbije Rusiju, potpuno čak isključiti mogućnost učešća Rusa u političkom i ekonomskom životu Balkana. Moguće je, da je pre objavljivanja o zatvaranju projekta Južni tok, ta tema bila zaista aktuelna. Vučić ga se nije mogao odreći. Jer ga narod ne bi shvatio i podržao. Uostalom, ako se pažljivo osmotri sličan scenario, ruski Gasprom njeft još uvek kontroliše srpsku naftnogasnu kompaniju NIS. Neki analitičari smatraju da je upravo za aktiviranje protesta u Srbiji iz haškog zatvora oslobođen V. Šešelj. On može da igra na kartu da se pokažu i sklone sve aktivne srpke patriote?N. Perović: Sasvim je moguće složiti se s takvim mišljenjem. Oslobađanje V. Šešelja je radostan događaj ne samo za srpske patriote, nego i za sve pristalice tradicionalnih vrednosti. Na primer internacionalni pokret Unité Continentale aktivno podržava i odobrava ovaj događaj. Mi smatramo da je to ispravno i da je odavno trebalo biti uređeno. Ipak to, da se oslobađanje desilo u ovom momentu, izazava oprez. Razvoj krize u Ukrajini doveo je do toga da su se jako aktivirali Srbi-patriote, koji svestrano podržavaju Novorusiju. U isto vreme, rat na Bliskom istoku je mobilisao na Balkanu muslimane-džihadiste. Zato svaka provokacija ovde može veoma loše da se završi. I, očigledno je nam u ovom konfliktu Rusija, nažalost, ne može pomoći. Međutim, takva situacija može biti iskorišćena za otkrivanje i likvidaciju srpskih patriota, tradicionalista i veterana, koji štite nacionalne interese, koji su sposobni i spremni da se za njih bore. I može se desiti da na kraju na Balkanu nema ko da štiti nacionalne interese. Nažalost, u Srbiji kao, uostalom, i u Ukrajini, mlade generacije su podvrgnute masovnoj propagandi i manipulaciji EU i SAD. I ako mlade ne bude imao ko da vaspitava u patriotskom duhu, oni mogu biti potpuno izgubljeni. Postoji li neki izlaz iz postojeće situacije?N. Perović: Potrebno je hitno rešavati problem sa džihadistima i salafistima, džihadistima dobrovoljcima iz Bosne. I, uopšte – konflikt s muslimanima. Na primer, mogu se uspostaviti kontakti s Gorancima, koji su muslimanska manjina na Kosovu. Oni su umereni muslimani i pri tom – Srbi. Treba ih iskoristiti za borbu protiv džihadista. Uveren sam da muslimani mogu srediti ovaj konflikt među sobom, ne prenositi ga na sferu nacionalizma. Za rešavanje pitanja sa hegemonijom EU i SAD Srbiji je potrebna aktivna i sveobuhvatna podrška Rusije. Danas se situacija kardinalno razlikuje od one koja je bila za vreme rata u Jugoslaviji, kada je na vlasti u Rusiji bio B. Jeljcin. Tada su Srbima pomagale samostalne brigade ruskih dobrovoljaca, a ne Rusija. Kada bi danas u pomoć Srbiji došla upravo Rusija, to bi promenilo mnogo šta na bolje. A i za samu Rusiju, zato što su Srbi uvek bili i ostali na strani Rusije i evroazijske integracije i kategorično ne podržavaju američku politiku. Ali koga Rusija može podržavati ako sami Srbi tvrde da je vlast u Srbiji korumpirana i sve određuju proamerički političari?N. Perović: Po meni, treba podržavati mlade partije kao što su na primer Zavetnici. Danas ona nije u punom smislu politička partija, nego je pre politički pokret, koji podržava patriotizam i tradicionalne porodične vrednosti. Veoma je važno da ovaj pokret aktivno dovodi u svoje redove mlade i takođe veterane jugoslovenskih događaja, koji mogu pomoći mladim generacijama da bolje shvate poslednje konflikte i sadašnju političku situaciju. Zato ovaj pokret može postati objedinjavajući za razne političke organizacije. A šta se može reći, na primer o pokretu Dveri?N. Perović: Glavni problem pokreta Dveri pojavio se na poslednjim izborima za parlament. On se sadržao u tome, što njegovi članovi ne žele da ulaze u saveze sa drugim partijama i pokretima, koji, u suštini, provode analognu političku liniju. Oni nisu spremni da okupe sve istomišljenike i da stvore jedinstven nacionalni front borbe za svoja ubeđenja. Upravo zato Dveri nisu ušli u parlament i takva politika praktično i ne daje šansu. Još jedan ključni problem ovog pokreta je taj da on sasvim malo pažnje poklanja omladini, koja tako ostaje mimo političkog života. Dveri pozicioniraju sebe kao partiju „odraslih i veoma ozbiljnih ’parlamentarnih’ ljudi“. – A političkim snagama u današnjoj Srbiji je posebno važno da predstavlja mišljenje omladine i da privuče u politiku što je moguće više mladih ljudi, jer upravo pred njima je budućnost. Poziciju Unité Continentale danas deli mnogo ljudi spremnih da uđu u vašu organizaciju? Ko su ti ljudi?V. Lenta. Ispočetka smo bili franko-srpska brigada, koja se za vrlo kratko vreme transformisala u pravu internacionalnu organizaciju.Sada imamo dobrovoljce iz raznih zemalja Evrope – među njima iz Francuske, Srbije, Španije, Italije, Nemačke – i iz Latinske Amerike. Očekuje se veće popunjavanje iz Brazila. Takođe, žele da nam se pridruže novi dobrovoljci iz Kolumbije, Meksika, Argentine. Mi ne dajemo prednost bilo kojoj nacionalnosti. Takođe, naglasići da su među nama ljudi raznih političkih i religioznih pogleda. Međutim, mi smo svi solidarni u borbi sa zajedničkim neprijateljem i mi smo alijansa ljudi koji nastupaju protiv američkog imperijalizma i zajedno rade na buđenju naroda i interakciji (međudejstvom) s Rusijom. Članovi vaše organizacije aktivno učestvuju u odbrani Novorusije. Je li to takođe jednoglasna odluka?V. Lenta: Sigurno. Treba znati, da se ovde ne vodi borba sa Ukrajincima, nego sa agresijom SAD. Većina od onih koji su stradali od delovanja američkog imperijalizma, vide Novorusiju i borbu stanovnika Donbasa kao novu nadu za čitav svet. [caption id="attachment_448863" align="aligncenter" width="604"] Foto: vk.com[/caption] Kakve scenarije razvoja konflikta u Ukrajini vi vidite?V. Lenta: Ovaj konflikt ima dva aspekta: vojni – delovanje međunarodnih dobrovoljaca protiv snaga NATO – i geopolitički, diplomatski koji vodi predsednik Rusije V. Putin. Upravo on čini sve da bi sprečio otvoreni konflikt sa snagama NATO, koje, sa svoje strane, nastoje da rapslamsaju ovaj konflikt i čine sve za destabilizaciju Rusije. Ovaj konflikt uključuje bitke i vojnika i diplomata. Nažalost, budućnost Ukrajine sada određuju zemlje NATO-a. Nemačka isporučuje tehnička sredstva i tenkove, Gruzija i Poljska pripremaju svoje snage specijalne namene za obuku ukrajinske vojske, Francuska šalje svoje instruktore iz Legije stranaca, Amerikanci takođe upućuju instruktore i podržavaju konflikt finasijski. Ukrajinski oligarsi finasiraju bataljone kao što su Azov ili Ajdar. Ja mislim da SAD, NATO i EU žele otvoren rat. Da bi se to izbeglo, bezuslovno su potrebni diplomatski napori i oni, naravno, ne trebaju biti jednostrani. Samo pomoću konstruktivnog dijaloga i diplomatskih napora svih strana može se nekako izbeći totalni konflikt. Ali niko ni u Evropi, ni u Rusiji, većinom ne želi rat. Šta treba uraditi da se probude Evropljani, da im se otvore oči, da bi oni vratili svoju samostalnost i nezavisnost od SAD?V. Lenta: Mislim da je, da bi se Evropa probudila, potreban šok. Većina Evropljana je „globalizovana“, prevarena, pretvorena u „homo ekonomikuse“. Oni su potpuno lišeni nacionalne samosvesti, zaštitničkog odnosa prema tradicionalnim vrednostima, koji su zamenjeni, rušilačkom za narode Evrope, alternativom. Izgubljen je njihov identitet. Da bi se oni vratili u normalno ljudsko stanje, potreban je šok, koji bi doveo do velikog duhovnog buđenja i uspona. Sasvim je moguće da do promene mentalnog sklopa Evropljana mogu dovesti rezultati budućih izbora u zemljama kao što je napr. Francuska, ako, naravno, u tim zemljama na vlast dođu nove političke snage. Važno je primetiti, da bez obzira na sva nastojanja proameričkih snaga, sve ide u u tom smeru. Ipak to može dovesti i do nemira, i do oružanih sukoba, i čak do građanskih ratova. [caption id="attachment_448864" align="aligncenter" width="604"] Foto: vk.com[/caption] Vi smatrate da su tako snažni potresi zaista potrebni Evropljanima, i na primer Francuzima i Srbima?V. Lenta: Ne svima. To se najviše tiče upravo zapadne Evrope. Treba uzeti u obzir da su stanovnici Francuske, Italije, Španije i Nemačke izgubili svoj identitet, a Srbi – ne! Shodno tome, u datom slučaju ne mogu se upoređivati narodi Francuske i Srbije, budući da u suštini Francuzi više nisu Francuzi, a Srbi ostaju Srbi. Zato Srbima sada nije potreban šok, a Francuzima, Špancima, Italijanima i Nemcima je potreban. Sledeći potresi u Srbiji će biti rušilački, a u pomenutim zemljama Zapadne Evrope će dovesti do ozdravljena i renesanse. Pri tom ne treba zaboraviti da u svakoj zapadnoevropskoj zemlji situacija ima svoje posebnosti i specifičnosti. Postoji mišljenje da poslovni svet i narod Nemačke u celini ne podržavaju nemačke političare koji su danas na vlasti. Zato Rusija, Srbija i Nemačka treba da se zbliže i stvore novi svetski centar moći, koji će moći uspešno da se suprostavi pritisku SAD i udahnuti novi život u Evropu. Šta mislite o tome? Ne mislim da je to dobra ideja, zato što je Nemačka okupirana zemlja. NJu potpuno kontroliše i njom upravlja SAD, tako da varijanta za izlaz iz ovog položaja, izgleda ne postoji ni danas, ni u skoroj perspektivi. Time je i uslovljeno ekonomsko stanje i dominacija NJemačke u rešavanju opšteevropskih pitanja. Međutim, uveren sam da Francuska ima sve šanse da vrati svoj suverenitet i raniji položaj u svetskoj politici i ekonomiji, jer je ipak ne tako davno bila velika zemlja, koja je imala moćan uticaj ne samo na Evropu, nego i na čitav svet. Zato je po mom mišljenju danas važno da se Rusija aktivnije zbliži upravo s Francuskom.

Pročitajte još:Stigla ga osveta Ramzana Kadirova: Kod Debaljceva ubijen general MunaevJUNAČKI: Evo šta su učinili srpski dobrovoljci u Donjecku i šta od vas traže da uradite

Izvor: Evroazija.info