Pravda

Projekt će biti završen do 2020. godine, kada Gasprom planira da prekine transport gasa kroz Ukrajinu. "Turski tok" će imati kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a od Rusije do Turske će ići po dnu Crnog mora, uglavnom po ruti koja je bila predviđena za Južni tok. Oko 660 kilometara gasovoda ići će po koridoru Južnog toka i 250 kilometara po novom koridoru u smeru evropskog dela Turske. To je izjavio predsednik upravnog odbora Gasproma, Aleksej Miller, posle susreta s ministrom energetike Turske, Tanerom Jildizom, preneo je ruski poslovni list Komersant. Prema mišljenju ruskih stručnjaka, Gasprom je bio prisiljen da izađe u susret turskim partnerima, a prvobitna zamisao ruskog gasnog diva je bila da podvodni deo gasovoda ide paralelno s gasovodom "Plavi tok", jer bi za kompaniju to bila jeftinija varijanta. Jildiz je za Tv NTV izjavio da je glavni problem projekta činjenica da još ne postoji sporazum o konačnoj ceni gasa, a prema pisanju Komersanta, turska strana zahteva sniženje cene za 15 odsto, što je prilično veliki popust. Morsku deonicu gasovoda Gasprom će graditi samostalno, a u realizaciji projekta kopnene, učestvovaće i turski Botas, prenosi "Ruskaja gazeta." Projekat Turski tok za EK neodrživ Evropska komisija (EK) smatra da je ruski projekat isporuka gasa preko Turske, umesto Južnog toka, "ekonomski neodrživ", rekao je zamenik predsednika Evropske komisije za Energetski savez, Maroš Ševčovič. Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom posete Turskoj 1. decembra 2014. godine izjavio da u sadašnjim uslovima Rusija neće realizovati Južni tok, ali je spremna da izgradi još jedan gasovodni sistem u Tursku, kao dopunu Plavom toku i izgradi gasno čvorište na granici Turske i Grčke, gde bi zemlje EU mogle da kupuju gas za svoje potrebe, podseća agencija Tas. Kako je kasnije izjavio direktor Gasproma Aleksej Miler, Turski tok je jedinstvena maršruta za buduće isporuke 63 milijarde ruskog gasa koje sada idu kroz Ukrajinu. EK je počela rad na formiranju Energetskog saveza i napravila je plan za reorganizaciju evropske energetske poliltike, navodi se u saopštenju te institucije.

Pročitajte još:SEVERNA KOREJA: Spremni smo za nuklearni rat!Bela kuća namerava da Rusiju izoluje od odluka koje se tiču Ukrajine

Zvanično donošnje strategije o energetskoj politici planirano je za 25. februara. Strategija će obuhvatiti i probleme klimatskih promena i ujedinjenog elektroenergetskog sistema Evrope. "Naša trenutna energetske politika nije odgovarajuća u svim segmentima i neophodna joj je hitna reorganizacija. Građani treba da budu u središtu naše energetske politike. Radićemo na tome da obezbedimo dosledan pristup energiji kroz različite oblike politike, kako bi stvorili više predvidivosti", kazao je Ševčovič. Klima, transport, industrija, naučna istraživanja, spoljna politika, digitalna ekonomija i poljoprivreda će biti od ključnog značaja za projekat. Energetski savez će uspostaviti novi način stvaranja energetske politike u Evropi, naglasio je zamenik predsednika EK, Maroš Ševčovič. Izvor: Tanjug