ŠTUTGART - Fond „Dijaspora za maticu“ osnovan je avgusta 1999.g. prilozima Srba koji žive van matice. U toku NATO agresije na ondašnju SR Jugoslaviju, koju su činile Srbija i Crna Gora, naši građani su u mnogim državama sveta u kojima žive, vredno sakupljali novac znajući da će posle agresije morati da se obnove mnogi porušeni objekti - putevi, mostovi, bolnice, škole...
Sakupljeni novac se posredstvom konzulata i ambasada jer zbog ratnih dejstava i embarga drugi način transfera nije postojao, slivao na poseban račun Ministrstva spoljnih poslova u Beogradu. Zaključno sa julom 1999.g. srpska dijaspora je sakupila nešto preko 12 miliona ondašnjih nemačkih maraka, tako da je država odmah mogla da krene sa obnovom nekih objekata od vitalnog značaja. Najviše novca je sakupljeno u Švajcarskoj –oko 3,2 miliona DEM, na drugom mestu su naši zemljaci iz Nemačke sa oko 1,7 miliona DEM, najmanje novca, sobzirom na broj naših iseljenika, sakupljeno je u Sjedinjenim američkim državama, samo oko 30.000 DEM jer je propaganda bila veoma jaka da se novac sakuplja ne za narod nego za Slobodana Miloševića! Odmah posle bombardovanja, investirane su značajne sume u obnovu porušenih mosta na reci Jasika, zatim mosta kod Varvarina, sledila je donacija od preko 1 milion DEM Direkciji za obnovu zemlje za izgranju mosta u Novom Sadu, opravljene su bolnice „Dragiša Mišović“ u Beogradu, zatim Ortopedska bolnica Banjica i mnogi drugi objekti u ukupnoj vrednosti od oko 6 miliona DEM. Promenom vlasti u Srbiji 2000. godine, reularno registrovanom Fondu državna administracija je ilegalno zaplenila preostalu sumu od oko 6 miliona DEM koja se nalazila na tekućem računu. Fond je na sve načine, pa i sudskim putem, skoro 6 godina pokušavao da zaplenjeni novac vrati. Ti pokušaji nisu urodili plodom, jer je novac dijaspore, ko zna zašta, –jednostavno potrošen. Tek pretnjom pokretanja strane javnosti i Međunarodnog suda pravde u Strazburu, država je, verovatno iz budžeta, zaplenjeni novac vratila, ali bez ijednog centa kamate, iako je novac koristila punih 6 godina. Fond je najzad mogao ponovo da krene sa humanitarnim radom. Sledile su brojne humanitarne akcije kao izgradnja jednog obdaništa na Kosmetu kod Gračanice za oko 120.000 evra, obnova bolnice u Aranđelovcu je pomognuta sa 150.000 evra, pomognuta je obnova više crkava i mnastira, kupljeno je nekoliko kuća sa okućnicama za sa Kosova proterane porodice sa više od 4 deteta, pomagane su narodne kuhinje, posle zemljotresa je pomognut grad Kraljevo sa 150.000 evra itd. Zbog lošeg odnosa države prema Fondu prilikom zaplene novca, dijaspora je prestala da ulaže u Fond, plašeći se valjda da će država opet zapleniti njihov novac namenjen humanitarnom radu. Sada jedini prihod dolazi od kamata banaka na uložena sredstva. To je bilo dovoljno za pomenute akcije, bez da se iz glavnice izdvoji i jedan cent. Svi saradnci Fonda radili su dobrovoljno, iz Fonda nije uzet ni jedan dinar čak ni za telefonate i putovanja radi obilaska objekata u obnovi jer su sve to saradnici plaćali iz svojih džepova! Na prispelu kamatu, iako je sav prihod išao u humanitarne svrhe, država je redovno naplaćivala 10 odsto poreza! Posle poplava u Srbiji i Republici Srpskoj apokaliptičnih razmera 2014.g. Skupština Fonda je jednoglasno odlučila da se iz glavnice za obnovu u poplavama uništenih dobara izdvoji nešto preko 1,1 milion evra u dinarskoj protivvrednosti. Oko 830.000 evraje namenjeno Srbiji a 270.000 evra Republici Srpskoj. Novac su dobile u Srbiji opštine Obrenovac, Paraćin, Kladovo, Krupanj i Osečina a u Republici Srpskoj opštine Šamac, Zvornik, Čelinac, Novi Grad i Lopare. Sa predstavnicima opština i vlada obe srpske države potpisani su odgovarajući ugovori koji ih obavezuju da novac Fonda koriste isključivo za dogovorene humanitarne akcije od opšteg značaja –kao obnovu mostova, škola, obdaništa i bolnica. Među prvim objektima u Srbiji je u Koceljevu, uz donaciju od 5 miliona dinara, već obnovljen most od izuzetnog značaja za lokalno stanovništvo. Pre početka radova je u sedištu Fonda u Beogradu, predsednik opštine Dušan Č. Ilinčić sa direktorom Fonda g. Živadinom Jovanovićem potpisao odgovarajući ugovor o donaciji. Saradnici Fonda će uskoro obići i druge objekte čiju je obnovu sufinansirao Fond dijapsora za maticu kako bi utvrdili da li je novac potrošen prema sačinjenim ugovorima o donacijama.
Pročitajte još: Sveti Sava proslavljen širom Evrope„Kosovski front“ nastavlja akcije pomoći Novorusiji
Izvor: Pravda/P.Rakočević