Pravda

U studiji koja je trajala 12 godina učestvovalo je 300.000 ispitanika oba pola, a istraživači su za potrebe studije procenjivali nivo vežbanja i obim struka, te beležili svaki smrtni slučaj ispitanika. – Najveći rizik od prerane smrti zabeležen je kod onih koji su fizički neaktivni i to podjednako važi za osobe normalne težine, one sa viškom kilograma i gojazne – izjavio je jedan od istraživača, profesor Ulf Ekelund. Prema izjavi istraživača sa Kembridža 676.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisuje se upravo posledicama nastalim usled neaktivnosti, u poređenju sa 337.000 usled posledica povezanih sa prekomernom telesnom težinom. Studija podvlači da mršave osobe mogu imati veći rizik od zdravstvenih problema usled neaktivnosti, dok su gojazne osobe koje vežbaju boljeg zdravstvenog stanja od onih koje to nisu. Takođe, napominje se i da je fizička aktivnost, odnosno vežbanje podjednako važna za sve, bez obzira na telesnu težinu, te da je 20 minuta brzog hodanja dnevno dovoljno kako bi se unapredilo opšte zdravstveno stanje. – Međutim, ne mislim da je u pitanju jedno ili drugo. Treba da težimo da smanjimo i gojaznost, ali mislim da fizička aktivnost mora da se preopzna kao veoma važna strategija javnog zdravlja – dodaje prof. Ekelund. Bolesti prouzrokovane neaktivnošću i gojaznošću su uglavnom iste, uključujući kardiovaskularne bolesti, s izuzetkom dijabetesa tipa 2 koji se češće javlja kao posledica gojaznosti.

Pročitajte još:PRIRODNA VIJAGRA: Ruska narodna medicina ima lekOPREZ: Je li Vegeta ukusan začin ili fino upakovan otrov?

Izvor: dnevno.rs