Pravda

"Ne radi se o Ukrajini. Putin želi da Rusiji vrati njenu nekadašnju poziciju velike sile. Postoji velika verovatnoća da će on (Putin) intervenisati na Baltiku, kako bi testirao član 5 Povelje NATO-a", ističe Rasmusen za britanski Dejli telegraf, aludirajući na član koji se odnosi na solidarnost među članicama Alijanse afirmišući kolektivnu bezbednost. NATO strahuje da bi Kremlj mogao da izazove konflikt u Estoniji ili Letoniji, zemljama koje imaju znatnu rusku manjinu, gde bi mogao da interveniše oružano - sa daljine, ili ubacivanjem boraca bez oznaka. Pritom bi neke članice NATO-a mogle da relativizuju takav incident bilo zbog očuvanja trgovačkih veza sa Rusijom ili zbog simpatija prema Kremlju, kao što je slučaj s Mađarskom ili Grčkom, rekao je Rasmunsen. Estonski odnosi sa Rusijom su se znatno pogoršali otkad je u septembru grupa ruskih bezbednosnih operativaca navodno prešla na teritoriju Estionije i zarobila Estona Kohvera, veterana estonske službe bezbednosti, koji je na ruskoj televiziji prikazan kao špijun, i sada se nalazi u jednom dobro čuvanom zatvoru u Moskvi. Do navodnog kidnapovanja Kohvera došlo je samo dva dana nakon posete američkog predsednika Obame Talinu. NATO je, inače, već pojačao snage u ovom regionu jednom eskadrilom aviona lovaca kako bi pokazao svoju snagu i umirio savezničke zemlje. U misiji vazdušnog nadzora nad Baltikom tokom prošle godine je u vazdušnom prostoru NATO-a presretnuto 150 letova ruskih aviona. Članom 5 se predviđa da svaki napad na jednu članicu NATO-a predstavlja napad na sve članice, dovodeći do kolektivne mobilizacije. U 66-godišnjoj istoriji NATO-a to se dogodilo samo jednom nakon napada u SAD 11. septembra 2001. Niko ne zna šta bi se desilo ukoliko bi neka od baltičkih država zatražila zaštitu na osnovu člana 5, a Savet NATO-a je odbio. Izostanak reagovanja bi verovatno uništio kredibilitet Alijanse i potkopao princip odvraćanja. Anders Fon Rasmusen, inače, ne smatra kako Putin trenutno želi da zauzme i zadrži znatne delove Ukrajine, već misli da mu više odgovara "zamrznuti konflikt". Rasmusen se zalaže za formiranje trupa NATO-a za brza dejstva od nekoliko hiljada ljudi, koji bi stalno bili u stanju "visoke pripravnosti" i sposobne da radi odvraćanja reaguju u roku od 48 sati do 72 časa. Trošak takvog projekta bi, međutim, u sadašnjim uslovima bio prevelik, budući da su evropske zemlje zbog finansijske krize toliko snizile troškove za odbranu da bi jedva mogle da se odbrane bez američke pomoći. "Članice NATO-a su u realnim terminima troškove za odbranu smanjile za 20 odsto - neke i za 40 odsto - dok su ruski troškovi za odbranu povećani za 80 odsto. Agresija na Ukrajinu je poziv na buđenje", ističe Rasmusen. On, inače, tvrdi kako nisu istinite tvrdnje Kremlja da je Zapad prekršio obećanja s kraja Hladnog rata da neće biti širenja NATO-a na istok - na teritorije koje su nekad pripadale SSSR-u. "Takvo obećanje nije nikad dato, što dokazuju dokumenti u Vašingtonu sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti. To je čista propaganda", tvrdi Rasmusen.

Pročitajte još:

• NA PUŠKOMETU: „Udarna pesnica“ NATO-a na granici sa Rusijom
• Grčka: NATO je naš prioritet odnosi sa Rusijom neće uticati na to
• BŽEŽINSKI: Mobilisati Zapad i NATO, Rusi mogu da zauzmu Baltik za jedan dan

Izvor: Tanjug