Italijanski intelektualac, političar, novinar i urednik italijanskih dnevnih novina sa nacionalnim tiražom pod nazivom Rinascita Ugo Gaudenzi, za Pravdu govori o trenutnoj situaciji u medijima na teritoriju EU, ugoženosti malih i srednjih medija, ujedinjenoj Evropi od Dablina do Vladivostoka na drugačijim temeljima od sadašnje unije sa centrom u Briselu i sadašnjoj političkoj i medijskoj situaciji u Italiji.
1. Kako bi ste u kratkim crtama objasnili našim čitaocima vaše političke stavove i aktivnosti? Stvarno mislim da nije moguće u da mom životu odvojeno izolujem vrednosti, politički angažman, veze, porodice, posao (novinarstvo i uređivanje), studije (antropološke i istorijske), i pritom sam se posvetio u tom dugom poslu sa načelom drevnih Grka od pre 2500 godina: "Čovek je mera svih stvari"., sa druge strane dobro znajući dasu dva veka nakon toga k Rimljani rekli, da je "čovek čoveku vuk". Ta dva pogleda na život nisu protiv jedan drugom. Dakle, moj vitalni interes je uvek bio, da sve što radim ide u prilog na realizaciji slobodnog i pravednog društva, mogu reći da sam ljubomoran na svoje korene i verujem u mogućnosti izgradnje prosperitetne budućnosti. Pod time ne mislim na "savršeno društvo", i ne mislim na neku vrstu raja na zemlji. Jer je moguće raditi na "boljem svetu" gde je " svako gospodar svoje sudbine" ... i da u tom svetu pojedinac nije rob tržišta, međunarodnih finansija i od " ujedninjene liberalno-demokratske ideje" i to bih sve stvio pod zajedničku zastavu levičara i desničara gde god se nalaze u svetu. Ukratko učestvovao sam kao aktivista, ili kao osnivač-lider, više političkih pokreta i partija u Italiji, kao što su Unione Nuova Repubblica (koja je bila Degolistička partiji sa idejama bliskim levoj strani francuskog UDR, ljudima kao što su André Malraux, Marcel Loichot i Louis Vallon), kao što je organizacija Lotta di Popolo ( od 1968. i kasnije, ona pretstavlja Evropski pokret sa nasleđem organizacije mlada Evropa, Žana Tiriarta), bio sam član organizacija kao što je " Comitati di base socialisti” ( pokretom sa ciljem da se obnovi socijalizam, i to u godinama između 90- 95.), pored toga sada sam u, “Lega Nazionale”-Nacionalno ligi za ciljem okupljanja svakom građaninu u zajedničkoj borbi protiv EU-Evropske centralne banke- MMF (tzv. "Trojke") koju je upošljena od strane oligarha međunarodnih finansija kako bi se uništila nacionalna država , nacionalni identiteti i kulture, i nacionalne ekonomije preko vojne okupacije NATO-a, kao i politikom dužničkih i podaničkih ugovora. Istovremeno sam takođe bio novinar i urednik bio sam dopisnik na Bliskom istoku agencije Ansa, ali i drugih italijanskih novina, glavni i odgovorni urednik političkih časopisa kao što su „Dimensione Europea” ili satiričnih medija kao što je “Marc’Aurelio, direktor (novinar i urednik ) L’Umanità dnevnog lista Socijalističke demokratske partije a to sam bio i kasnije, kada je to postao nezavisni list, takođe sam glavni urednik i menadžer italijanskog dnevnim novinama sa nacionalnim tiražom pod nazivom Rinascita, a uporedo sam radio i korespodenciju birou osnovanom u Banjaluci i Beogradu gde sam bio urednik časopisa Evropa Nacija sa mojim prijateljem Dragoš Kalajićem i Brankom Matićem.
2.. Na osnovu vašeg dugog iskustva u radu sa medijima, kako danas vidite medijsku situaciju, slobodu govora i medija u Evropi, i mogućnosti takmičenja između različitih ideja? Upravo iz moje glavne profesije, novinarstva i uređivanja mogu da kažem da istinska sloboda štampe, govora i mišljenja zaista ne postoji u zapadnoj Evropi. Ova sloboda, naravno, je svečano proglašen ustavima, po zakonima ali u realnosti je ismevana, to jest predstavlja prevaru. Mogu da uverim da smo do sloma Berlinskog zida i SSSR-a, mi - novinari, intelektualci, ljudi na "Zapadu", imali više slobode nego sada. Nova suma zakona i pravila je za efekat imala smanjenje našeg prostore da se izrazimo (zakone koji, o istorijskim periodima, izjavljuju samo u jednom pravcu „istine“) i za štampu olakšice postoje samo u slučaju velikih kapitalističkih medija ili pseudo-javnih kompanija. Novi ili mala i srednja mediji nemaju oglašice, a većinu njih kontroliše država. Štampani mediji i najčitanije novine su u rukama velikih tajkuna, dok širenje drugih ideja na druge nečine ima daleko manju efkasnost. Biti slobodan znači da znamo da su nam granice tačno definisane. Vrstu slobode koju nam nude je ista onoj koju njeno veličanstvo kraljica Ujedinjenog Kraljevstva nudi svom narodu : Svaki čovek može ići u Hajd park i tamo može da govori na sastanku sa pešacima tog parka. Jasan primer: Italijanski Mediji su čak uklonio lako i ispravno pravilo koje su koristili sve do početka 90 godina, da se pravi izvor neke vesti potvrđuje sa praktično tri izvora. Nakon toga zapadne velike sestre (AP, Rojters, Bi-Bi-Si, En-Bi-Si, Al Jazeera i tako dalje) određuju kao pouzdanu informaciju šta izjavljuje nepoznata "aktivistu" iz Londona, ili "dobrovoljac" u Siriji ili Iraku ili Libiji , ili sa "Kosova", naravno u zemljama okupiranim od strane terorista plaćenim od strane zapadnih agencija ili bilo koga govori nešto "u skladu" sa pretstavama kreiranim u Vašingtonu, Londonu ili Briselu. Međutim, oni koji drže moć dozvoljavaju medijima koji su van "režima" da rade na internetu. Tu mogu biti slobodni i naći prostora da dopru do milijardi čitalaca.
3.Vi ste jedan od ljudi koji vide Evropu ujedinjenu od Vladivostoka do Dablin, recite nam kako vidite do jednstvo i u kojim oblastima ga treba primenjivati a u kojima nacije trebaju da budu odvojene? Projekat veće Evrope, od Dablina do Vladivostoka,u vidu federacije vidim kao Evropu naroda, to je logičan prostor za ideje i vrednosti slobode i pravde, a prostor treba pretstavlja tvrđavu sa čvrstim i identitetskih korenima i zajedničkom sudbinom. To je glavni put mnogo puta pređen od strane naših predaka. Taj put je opisam našim mitovima o stvaranju, ali ta želja se danas čini ugrožena od strane neprijatelja naroda Evrope, oni su izgradili još jedan "Evropu", takozvanu Evropsku uniju, fabriku kupaca i robota - podeljenu u sve manjim i manjim entitetima, bez slobode i autonomne odluke, uvedenu u sraman ciklus ropstva pod zakonima profita i zelenaštva multinacionalnih kompanija, kontrolisanih od strane međunarodnih finansijskih oligarha, koji nemaju svoju kuću osim ako to nije Vol Strit. Uspostavljanje jače Evrope, sa Rusijom kao temeljnim partnerom, može dozvoliti našim narodima da se ponovo pokrene na trasi društvene jednakosti, pravog "socijalističkog" društva, gde u pravima i dužnostima moraju svi da učestvuju. Ovaj projekat je prirodna evolucija savremenih političkih inicijativa napravljenih, mutatis mutandis, od Šarl de Gola, Žan Tiriarta, a Aleksandra Dugina, ili, ponekad i Vladimira Putina. To je ukupno alternativa Evropi kao koloniji gde sada živimo pod ugnjetavanjem Anglo-američke moći, kao atlantski konobari finansijske oligarhije. Istovremeno takva Evropa bi bila snažan saveznik svake nacije - u Latinskoj Americi, Africi, Aziji, Arabiji, ukoliko žele da formiraju sličnu "tvrđavu" naroda negde u svetu.
4. Kako vidite političku situaciju u EU i Italiji danas i šta treba uraditi da bi se ona poboljšala? Samo pravi raskid sa slom Atlantikog lanaca može dozvoliti slobodu i budućnost za moju zemlju, Italiju, koja je sada podvrgnuta moći oligarha koji sebe nazivaju "liberal-demokrate". Pre svega cilj je da se naša nacija oslobodi i napusti EU i njenu monetarnu politiku (jedinstvenu valutu, privatnu Evrospku centralnu banku, MMF i Svetsku trgovinsku organizaciju). Potrebno je ponovno otvaranje naših prirodnih puteva partnerstva sa zemljama istočne Evrope, Mediterana, Evroazije kao i Latinoameričkim zemalja. Neko bi rekao da su to utopije i da ovaj način nije moguć? To nije tačno, utopije otvoraju puteve nacionalnih preporoda tome nas uči istorija, tako su nas naučili, Mazini ili Garibaldi, Prudon ili Sorel, Karađorđe Petrović ili Miloš Obrenović, a zašto ne reći i Gavrilo Princip.
Pročitajte još:CNN: Putin je Rusiji vratio status velike sile, a rejting mu je skočio na 72 odsto!DNR se proglasila naslednikom Donjecko-Krivoroške Republike koja obuhvata nove teritorije
5.Kakvu bi ste poruku poslali našim čitaocima u Srbiji? Našim prijateljima iz Srbije, koji su nedavno bili meta „humanog“ tretmana atlanskih sila sa akcentom na NATO bombe, želim da se prisete zajedničkih žrtava u ratovima za nezavisnost i Prvom svetskom ratu, kojima smo dobili našu nezavisnost i postigli slobodu. Zajedničko prisustvo Jadranskom moru je uglavnom proizvodilo prijateljske odnose u periodu od preko 2.000 godina i ono ne treba da se prekine politikom zavadi pa vladaj koju su praktikovali Vinston Čerčil ili Sjedinjene Američke Države. Prijateljstvo je čvrsta veza kojim treba ostvariti kontintetalnu alijansu iz koje bi došlo do preporoda slobode. Izvor: Pravda