Pravda

Viši privredni sud u Beogradu potvrdio je 18. juna prošle godine prvostepenu presudu kojom se odbacuje zahtev hrvatske kompanije “Ina” da se poništi ugovor o prodaji 167 benzinskih pumpi i 11 skladišta u Srbiji na koje “Ina” polaže pravo ruskom “Lukoilu”. U pitanju je imovina koju je “Ina” koristila do raspada Jugoslavije na teritoriji Srbije i koju je procenjivala na 200 miliona evra, piše Slobodna Dalmacija. Nakon raspada Jugoslavije, pumpe i skladišta “Ine” u Srbiji nastavila je da koristi kompanija “Beopetrol” koja je 2003. prodata “Lukoilu“. Nakon toga, “Ina” je pokrenula spor pred Trgovačkim sudom u Beogradu. – Ina je 2005. pokrenula postupak zbog poništenja ugovora između Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda Republike Srbije, s jedne, i “Lukoil Europe Holdings” i “Lukoil International GmbH”, s druge strane. Predmet se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu, a “Ina” je postupak pravomoćno izgubila – saopšteno je u Sektoru za korporacijsko upravljanje “Ine”, bez dodatnih obrazloženja o tome kako je Ina izgubila spor u Srbiji i hoće li se možda obratiti nekom od međunarodnih sudova. Deoničari “Ine” mogu da zatraže nadoknadu štete zbog gubitka imovine kompanije u Srbiji pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Kako Slobodna Dalmacija saznaje od beogradskog advokata Save Anđelkovića, koji je u spomenutom sporu zastupao Akcijski fond Srbije, zahtev “Ine” za raskidom ugovora kojim je “Lukoil” kupio “Beopetrol”, Privredni sud odbacio je zbog toga što Ina nije dokazala status zainteresovane strane koja uopšte može da traži raskid ugovora. – Iako nije prikladno da ja to govorim kao advokat u sporu, “Ina” je potpuno pogrešno postavila svoj zahtev. Zainteresovane strane koje su mogle da traže poništenje ugovora su isključivo “Lukoil”, Agencija za privatizaciju i Akcijski fond. Ne znam koji je bio cilj “Ine” u ovom postupku, ali sredstvo im je bilo potpuno pogrešno – rekao je Anđelković za Slobodnu Dalmaciju. Anđelković navodi kako je u javnosti potpuno pogrešno predstavljena privatizacija “Beopetrola” kao posao u kojem je “Lukoil”, uz deonice, kupio i imovinu “Beopetrola”, poput zemljišta, zgrada i opreme. – U privatizaciji “Beopetrola” prodavale su se jedino deonice kompanije, dok je imovina “Beopetrola” i dalje kapital koji nije na prodaju. Samim tim “Ina” nije mogla da se pojavi kao zainteresovana strana pred Privrednim sudom. Ipak, “Ina” može da dobije ono što joj pripada u postupku primene Bečkog sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ, aneksa G, koji reguliše pitanje imovine poduzeća na teritorijima drugih jugoslovenskih republika, odnosno današnjih samostalnih država – napominje Anđelković.

Pročitajte još:Foreign Policy: Zapaliti srpskog Trojanskog konja na KosmetuOd skupog koledža do krvavog fronta: Ko je čovek koji je hteo da ubije Putina?

Iznos od 200 miliona evra koji se našao u opticaju kada je “Ina” zatražila poništenje prodaje “Beopetrola” “Lukoilu” nije spominjan na ročištima u samom sporu. Međutim, menadžment “Ine” iz vremena kad je pokrenut spor u Beogradu baratao je tom svotom verovatno rukovođen uslovima prodaje “Beopetrola” “Lukoilu”. Rusi su, naime, 117 miliona evra platili za deonice “Beopetrola”, a “Ina” je na taj iznos dodala izgubljenu dobit od gotovo 90 miliona evra. Izvor: Slobodna Dalmacija, Telegraf.rs