Najnovije

Kako država tajkunima oprašta porez

Najveći poreski dužnici otplaćuju svoje milionske dugove po uslovima kakve banke nude svojim najboljim klijentima.
Tajkuni bezbedni (Foto: Freestateinitative.org)

Tajkuni bezbedni (Foto: Freestateinitative.org)

Željko Mitrović platio je pre neki dan ceo poreski dug. Vlasnik „Pinka” uplatio je u budžet Srbije 500 miliona dinara, a uslovi koje mu je nudila Poreska uprava bili su u ravni onima koje banke nude najredovnijim platišama. Zakon o poreskom postupku ne samo da nije predvideo kazne i veće kamate za one koji godinama nisu plaćali porez, već je najvećim poreskim dužnicima omogućio da obaveze plaćaju na rate, pa i da im se otpiše kamata. Zakon iz 2012. im je prvi put stavio na sto ponudu da redovnim plaćanjem tekućih poreskih obaveza steknu pravo na otpis celokupne kamate na dotadašnji dug. Propisi su išli i dalje, pa im je ponuđeno jednokratno odlaganje plaćanja, što je iskoristio Mitrović, ali i otplatu duga na 24 rate. Zakon je propisao i kamatu tokom reprogramiranja duga od oko 20 odsto, koliko je tačno i kamata za refinansiranje kredita u bankama. Ovakve uslove nije iskoristio Miroslav Bogićević. Svoja dugovanja od 347 miliona dinara, prema poslednjim podacima Poreske uprave, nije platio ni Vidoje Vućić. Poreske obaveze delimično je refinansirao i otplaćivao vlasnik „Zekste” Dragan Đurić. Ekonomista LJubomir Madžar kaže da nije korektno da najveći dužnici dobijaju pogodnosti, ali da je država mnogo puta, u mnogo čemu, izlazila u susret. - Odstupanje od pravila i izmišljanje beneficija postala je naša opšta slabost. Odlagana je i legalizacija, pa se ispostavilo da su bolje prošli oni koji je nisu na vreme platili – podseća Madžar. Dodaje i da je država uvođenjem poreskih pogodnosti verovatno htela da poštedi biznis u Srbiji, ali da treba videti i da li je postigla cilj. Poreski stručnjak Milica Bisić kaže da je ideja zakona da se privrednici nikako ne motivišu da ne plaćaju porez. - Kamata tokom reprogramiranja duga jednaka je zbiru referentne kamate centralne banke i 10 procentnih poena. Ideja je da kamata na poreski dug ne bude manja od one u bankama jer bi u suprotnom podsticali privrednike da svoju likvidnost jačaju neplaćanjem poreza – ocenila je Bisićeva.
Pročitajte još:Foreign Policy: Zapaliti srpskog Trojanskog konja na KosmetuOd skupog koledža do krvavog fronta: Ko je čovek koji je hteo da ubije Putina?
Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA