Pravda

Naime, za razliku od zemalja u okruženju i drugih država u tranziciji koje su sprovele reformu inspekcija i inspekcijskog nadzora u skladu sa savremenim kretanjima, u Srbiji do sada nije sprovedena suštinska reforma te oblasti od velikog značaja za javnu upravu, privredu i građane. Upravo zbog toga što nema jedinstvenog zakonskog akta, nadležnosti inspekcijskih službi su se „razilazile”, često se nije moglo dokučiti u čijoj je šta nadležnosti, bilo je zloupotreba zbog sukoba nadležnosti pa su mnogi ostali nekažnjeni koristeći neusklađenost pravnih akata. Čak oko 1.000 zakona, uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih propisa do sada je regulisalo inspekcijski nadzor, a gotovo da nema ministarstva koje nema svoju inspekciju. Potrebu donošenja zakona kojim se uređuju inspekcije naročito traže nadzorni privredni subjekti, s obzirom na stanje u oblasti inspekcijskog nadzora, odnosno njegove negativne posledice koje ograničavaju konkurentnost ekonomije Srbije na međunarodnom tržištu i nepovoljno utiču na privredne aktivnosti na domaćem tržištu. Poseban administrativni i finansijski pritisak inspekcijsog nadzora trpe mikro i mali privredni subjekti sa svega nekoliko zaposlenih, koji često moraju da odrede najmanje jednog zaposlenog koji će da komunicira s inspekcijama, što za te subjekte predstavlja značajan trošak. Nedostatak koordinacije u razuđenoj organizaciji inspekcijskog nadzora bitno umanjuje njegovu efikasnost i dovodi do nepotrebno velikog opterećenja nadzornih subjekata u pogledu učestalosti nadzora i istovetnosti predmeta nadzora. U Srbiji, na republičkom nivou, postoji 39 inspekcija u resoru 12 ministarstava, zatim inspekcije na pokrajinskom i lokalnom nivou, te subjekti s javnim ovlašćenjima koji sprovode nadzor i kontrolu nad licma koja obavljaju delatnost. Pri tom, nadležnosti različitih inspekcija često se preklapaju i kontrolišu iste stvari, istu dokumentaciju i predmete, i to često uz neujednačeno ili suprotno tumačenje popisa.

Pročitajte još:Da li će poskupeti cena struja ?Uvozom mleka iz EU smo razorili svoju proizvodnju

Novi zakonski akt treba da efkasnije rešava i problem sive ekonomije, nelegalne prodaje robe i ilegalnog pružanja usluga, neplaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, neistinito prkazivanje stanja u pogledu sredstava u poslovnim knjigama i evidencijama… Studija o sivoj ekonomiji, koju je u okviru USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja pripremila Fondacija za razvoj ekonomske nauke, pokazuje da je obim sive ekonomije u Srbiji iznosio 33,2 osto 2001. pa je do 2008. godine opao na 30,1 odsto, a potom opet rastao i zadržao se na sadašnjih najmanje 30,6 odsto. Takođe, više od polovine ispitanika-građana prošle godine smatra da država mora zaustaviti sivu ekonomiju. Procene govore da javni buyet na godišnjem nivou gubi oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije. Fiskalna strategija za ovu i narednu godinu utvrđuje da su programom mera fiskalne konsolidacije predviđeni dalji napordi na suzbijanju poreske evazije i sive ekonomije, a ukoliko do toga ne bi došlo, mogući su gubici na strani prihoda veći od 16 milijardi dinara godišnje. Izvor: Dnevnik.rs