Pravda

“Važno je ne isticati nove zahteve Srbiji”, rekao je sinoć Han, osvrćući se na amandman Evropske narodne partije (EPP) u kome se od Srbije traži da preispita zakon koji specijalnom sudu u Beogradu daje nadležnost da procesuira ratne zločine izvršene na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Ovaj amandman, koji je juče predložen na insistiranje poslanika iz Hrvatske, bio je predmet oštre polemike na sinoćnjoj plenarnoj raspravi o rezoluciji o Srbiji, o kojoj će se glasati danas. Andrej Plenković, poslanik EPP iz Hrvatske demokratske zajednice je izjavio da srpski zakon o ratnim zločinima unosi pravnu nesigurnost među građane Hrvatske i ostalih članica EU i pomenuo slučaj Veljka Marića, koji je u Srbiji osuđen zbog ratnih zločinima nad civilima počinjenim tokom operacije “Oluja". Han je kazao da mu je jasno da je pitanje ratnih zločina osetljiva tema, ali da je od pitanja jurisdikcije mnogo važnije da suđenja za ratne zločine budu nepristrasna i u skladu sa evropskim standardima. Plenkoviću je oštro odgovorila austrijska poslanica Zelenih Ulrike Lunaček, koja je podsetila da je sporni zakon donet još 2003. i da je proceš protiv Marića vođen u saradnji sa hrvatskim državnim tužilaštvom. Poslanica Socijaldemokrata Tanja Fajon je pozvala Parlament da odbiju amandman, uz obrazloženje da je reč o bilateralnom pitanju koje ne treba dizati na evropski nivo. “Ovaj Parlament ne služi za sticanje političkih poena kod kuće”, poručila je ona. Tokom jednosatne rasprave istaknuto je da je Srbija napravila veliki napredak u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali da je potrebno da pojača rad na strukturnim reformama, zaštiti manjina i sprovođenju Briselskog sporazuma. Izvestilac Dejvid Mekalister, koji je sastavio predlog rezolucije o kome se danas raspravljalo, je rekao poslanicima da je protekla godina bila vrlo važna za Srbiju i odao priznanje premijeru Aleksandru Vučiću što se hrabro suočio sa teškim reformama u ekonomiji i pravosuđu. "Srbija zaslužuje naše poštovanje i podršku”, rekao je Mekalister i pozdravio ministarku bez portfelja zaduženu za evropske integracije Jadranku Joksimović, koja je prisustvovala današnjoj plenarnoj sednici u Strazburu. NJegov izveštaj o napretku Srbije, koji je prošlog meseca usaglašen u Spoljnopolitičkom komitetu EP, sadrži pohvale zbog reformi, razvoja regionalne saradnje i napretka u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, al i izraze zabrinutosti zbog narušavanja slobode izražavanja, kao i poziv Srbiji da se pridruži sankcijama protiv Rusije. “Pozdravljamo strukturne ekonomske reforme u Srbiji , reforme pravosuđa i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala”, poručila je ispred letonskog predsedavanja Evropskom unijom Zanda Kalnjina-Lukaševica, državna sekretarka u ministarstvu za evropske poslove. Ona je rekla da Evropski savet očekuje skoro otvaranje prvih poglavlja u pregovaračkom procesu i da će najpre biti otvorena poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i osnovnih prava i istakla važnost procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. U sličnom tonu govorio je i Han, koji je naglasio važnost slobode govora, za koju je rekao da predstavlja fundamentalnu evropsku vrednost o kojoj nema rasprave. “To sam uvek govorio Vučiću prilikom naših razgovora”, kazao je komesar. Osim amandmana o zakonu o ratnim zločinima, poslanici su večeras podneli još nekoliko predloga amandmana, o kojima će se glasati sutra. Poslanici liberala, koji su treći po snazi u EP, su podneli amandman u kome se traži da se ombudsman Saša Janković zaštiti od “neosnovanih” napada i da mu se omogući da u skladu sa zakonom nesmetano obavlja svoj posao i dobije dokumenta koje je zatražio od državnih organa. Ovim je donekle pooštrena formulacija iz usaglašene verzije Mekalisterovog predloga rezolucije u kojoj se takođe pominje da je neophodno omogućiti zaštitniku građana uslove za rad, ali bez pominjanja pritiska kome je u poslednje vreme izložen u nekim medijima i izjavama pojedinih državnih funkcionera. Poslanici Zelenih zatražili su u svom predlogu amandmana da Evropska komisija oda priznanje dogovoru o pravosuđu postignutom tokom februarske runde dijaloga Beograda i Prištine i da se tokom procene napretka uzme u obzir doprinos obe strane sprovođenju Briselskog sporazuma. I konačno, poslanici Ujedinjene evropske levice (komunisti) tražili su da se iz predloga rezolucije izbaci deo u kome se Srbija poziva da se pridruži sankcijama Rusiji i da EP osudi izjavu predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica u EU kao suprotnu Solunskoj deklaraciji iz 2004. Poslanici EP će popodne glasati o predložnim amandmanima, nakon čega će biti usvojena finalna verzija rezolucije, koja nije obavezujuća, ali ima političku težinu prilikom odlučivanja o daljem napretku Srbije u evropskim integracijama.

Pročitajte još:Pohvala vlasti zbog reformiHrvati poraženi u Evropskom parlamentu – ne smeju da uslovljavaju Srbiju!

Izvor:Tanjug