Pravda

Putokaz će biti postavljen u Memorijalnom kompleksu, u kome su Pupinova rodna kuća, osnovna škola koju je pohađao i njegova zadužbina. Na lepo dizajniranom stubu naći će se imena gradova u kojima je naučnik živeo, uz oznaku razdaljine od Idvora - "nulte tačke" iz koje se otisnuo na dugo putovanje sve do Amerike, gde je stekao slavu kao profesor i pronalazač na Kolumbija univerzitetu. Na stubu će biti i imena nekih gradova, u kojima nije bio, ali su zahvaljujući pronalasku Pupinovog kalema, povezani u mrežu koja spaja udaljene tačke širom naše planete. Deo ovog obeležja je i tekst iz Pupinove autobiografije "Od pašnjaka do naučenjaka", za koju je dobio Pulicerovu nagradu. Taj tekst glasi: "Mnogi misle da se čitav moj pronalazak sastoji u otkriću Pupinovog kalema. Najveću zaslugu za to imaju inženjeri Američke telefonske i telegrafske kompanije i pastiri Idvora. Prvi su definisali problem čije je rešenje dovelo do otkrića, a drugi su me učili veštini dojavljivanja kroz zemlju, što me je navelo na fizičke principe na kojima se bazira otkriće." Za realizaciju ove ideje najzaslužniji je reditelj Miroslav Stanković. Putokaz ga, kako kaže, podseća gde još treba da stigne. Više od polovine filma je snimljeno. Zapelo je sa scenama koje se rade u Americi. Glavna prepreka je novac. - Počeli smo sa snimanjem u Srbiji, a prateći Pupinov životni put, nastavili u Pragu, Lucernu, Parizu, Londonu - objašnjava Stanković. - Država je ovaj projekat samo delimično podržala i sve se pretvorilo u pojedinačnu borbu. O Pupinu se kod nas doskora šturo pisalo. Malo se znalo o njegovom društvenom i političkom radu u toku Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, kao i u vreme Pariske mirovne konferencije 1919, kada su rešavana pitanja novih granica u Evropi. U tim burnim vremenima, preko svojih prijatelja Amerikanaca, uspevao je da promeni odnos američkog javnog mnjenja u korist srpskog naroda. On je bio veliki naučnik i pronalazač, ali i pravoslavac i patriota, koji je svoj naučni ugled stavio u službu srpskog naroda. To je razlog zbog koga ga nijedna vlast nije volela. To, međutim, ne umanjuje njegov značaj. Nasuprot tome, Pupin je uživao veliki ugled u Americi. Bio je jedan od dvanaestorice naučnika - osnivača Agencije za aeronautiku, koja je prerasla u NASA, predsednik NJujorške akademije nauka i predsednik Univerzitetskog kluba u NJujorku. U tim institucijama bio je prvi predsednik koji nije rođen u Americi! - Amerikanci i danas Pupina smatraju jednom od najznačajnijih ličnosti. NJegovo ime nalazi se u udžbenicima za strance koji žele da dobiju američko državljanstvo. Za njih su Albert Ajnštajn, Aleksandar Bel i Pupin trojica najvećih naučnika koje je čovečanstvo ikad imalo - otkriva Stanković. - Najznačajnija laboratorija na Kolumbija univerzitetu nosi Pupinovo ime. Iz nje je izašlo više od 30 nobelovaca. Samo sedmorica od njih dobili su Pupinovu medalju, jer je ona priznanje za posebne nacionalne zasluge. Pupin se družio sa najmoćnijim ljudima svog vremena. Od američkih predsednika njegovi prijatelji bili su Ruzvelt, Kulidž, pa i Huver. - Posebno su značajne njegove veze sa Vudroom Vilsonom, tadašnjim predsednikom, koje su umnogome pomogle da nove granice Evrope budu "nacrtane" na način koji odgovara našim interesima - objašnjava sagovornik. - Vilson je u američkom Kongresu 8. januara 1918. naveo da Srbija po završetku rata treba da dobije izlaz na Jadransko more. Amerika tada još nije prihvatila rasturanje Austrougarske monarhije. Zanimljivo je da je Vilson na Pariskoj mirovnoj konferenciji, na zahtev Rumunije da dobije Banat rekao: "Poznajete li gospodina Pupina? Ja znam da je on iz Banata, a poznajem ga i kao vrlo vatrenog srpskog rodoljuba". Vilsonov odgovor bio je jasan. Pupin je bio česta tema američke štampe. U jednom od tekstova "NJujork tajmsa", koji će Stanković preneti na filmsko platno, objavljena je njegova izjava povodom smrti Nikole Pašića. Pupin za Pašića kaže: "Bio je prvi Srbin herojskog doba, liberal i demokrata, prijatelj običnog naroda, a ipak duboko posvećen kraljevskoj dinastiji Srbije." - Ideološka neistina je da je Pupin bio u lošim odnosima sa Pašićem, o čemu svedoči i ova njegova izjava - ističe Stanković. Mada je pripadao najvišem intelektualnom vrhu Amerike, Pupin je uvek insistirao da potiče iz jednog malog sela i malog naroda. Patriotizam je mnogo puta potvrdio delom. Celokupnu imovinu, a bio je milijarder, stavio je pod hipoteku da bi obezbedio sredstva za Srbiju u Prvom svetskom ratu. NJegovim novcem finansiran je proboj Solunskog fronta. Kada su ga upitali zbog čega je, u tom teškom trenutku za srpsku vojsku, dao zajam, odgovorio je: "Ako nestane Srbija, neka nestanem i ja." Malo je poznato da je Vilson proglasom pozvao američki narod da 28. jula 1918. po crkvama odaju počast hrabrim Srbima, za sve ono što su preživeli u ratu. "Srpski dan" u Vašingtonu održan je zahvaljujući Pupinu. - Pupin nije želeo da se srpski dan pretvori u jugoslovensku manifestaciju, zbog nebrojenih žrtava srpskih civila - kaže sagovornik. - Jedino je on, kao konzul, znao koliko je trebalo da privoli Hrvate i Slovence da krenu na Solunski front. Tom prilikom je rekao da se nova jugoslovenska država ne stvara papirom i mastilom, već topovima i krvlju srpske vojske i civila. A, mastilo i krv se nikako ne mogu izjednačiti. - Do kraja života Pupinu nije bilo jasno zbog čega su Jugosloveni, a posebno Srbi ćutali o njegovom radu na mirovnoj konferenciji. Da li su tadašnji socijalisti razmišljali kakve bi granice Srbije, Hrvatske i Slovenije bile da se u Parizu nije pojavio Pupin?! I, u kojim bi se državama nalazili Banat, Baranja, Međumurje, Bled, Bohinj i Dalmacija - pita se Stanković. Pupin je maštao da poslednje dane provede u Beogradu - u bašti kafane "Kod tri lista duvana", na uglu ulica Kralja Aleksandra i Kralja Ferdinanda, odakle je imao najbolji pogled ka svom Idvoru. NJegova velika želja, nažalost, nije ostvarena... Inventivni genije Pre nego što je Amerika ušla u rat, predsednik Vilson je pozvao Pupina da vidi da li može da se komunicira između dve podmornice u okeanu. Pupin je odgovorio da je to moguće, pošto se glas u vodi bolje prenosi nego vazduhom i da samo treba da se konstruiše aparat. - Objavom neograničenog podmorničkog rata Nemci su stavili sve na tu kartu. To je prisililo Ameriku da zarati sa njima - priča Stanković. - Pupin je tom prilikom rekao da bi Nemci trebalo da znaju da će inventivni genije koji im je dao u ruke podmornicu naći način da im je iz njih izbije. Taj genije je bio on sam. Sa svojim timom usavršio je ono što se zove sonar. Neshvaćen Kao da niko nije bio svestan šta je sve profesor učinio za novostvorene granice Srba, Hrvata i Slovenaca. Pupinu je bilo važno da se sretne sa vojvodama Živojinom Mišićem i Stepom Stepanovićem i poseti ratnu siročad. Trebalo je da održi predavanje na Beogradskom univerzitetu, ali su ga zamolili da odustane. Studenti su pripremali demonstracije protiv njega. Za njih je Pupin bio materijalista i protivnik jugoslovenstva. Nepravda idpravljena Pupin do skoro nije imao nikakvo obeležje u Beogradu. O našem odnosu prema njemu svedoči i anketa RTS od pre nekoliko godina za ličnost koja je obeležila svoju epohu i Srbiju. Na prvom mestu je Nikola Tesla sa 30.121 glasom, na drugom Mehmed-paša Sokolović 1.520, dok je Pupin dobio tek - 819 glasova! Mnogogodišnja nepravda nedavno je ispravljena. Za samo nekoliko meseci Pupin je dobio most, a uskoro će imati i spomenik u Bulevaru kralja Aleksandra - preko puta Univerzitetske biblioteke, koja je podignuta zahvaljujući njegovom zalaganju.

Pročitajte još:Pismo iz Haga: Ratko Mladić se obratio SrbimaŠiptar s kalašnjikovim provocira Srbe (FOTO)

Izvor: Večernje novosti