Pravda

Ogledamo se u ovom 12. martu, proveravamo da li smo onakvi kakvi moramo da budemo da bi ostvarili te velike ciljeve koje Zoran Đinđić, onim što je radio, onim što je želeo da uradi, nažalost i onim tragičnim što je okončalo njegov život, simbolizuje. Svaki 12. mart je za nas značajniji od prethodnog, jer smo motivisani onim životom na koji svaki normalan čovek u Srbiji ima pravo. Ne možemo da ostanemo nemi pred istinom koja danas svakoga od nas okružuje. Nismo još stvorili zemlju koja bi bila izraz naših zajedničkih ideala, ali i 12 godina posle mi jednako žestoko želimo i radimo za ostvaranje tih velikih ciljeva. Danas je Srbija drugačija zemlja, ali sve ono što je naše nastojanje u prošlosti činilo unapred osuđenim na neuspeh je i danas tako odraženo u svakodnevnom životu. Taoci smo glupih podela, vreme trošimo na besmislene ratove, još uvek kao društvo nemamo one sposobnosti i osobine koje su bile karakeristične za Zorana. On je uvek išao napred, događajima u susret, donosio je odluke hrabro, nije oklevao, kada je grešio to je iskreno priznavao i bio je spreman da to otvoreno kaže svakome, ali prvo sebi. Uvek je želeo nešto novo, bio je beskrajno radoznao i apsolutno usresređen i posvećen do poslednjeg atoma svoje energije i poslednjeg sekunda svog života velikom idealu moderne i evropske Srbije. To nije Srbija vlasti i opozicije, nije Srbija ni jedne stranke, pa ni LDP-a. Ovde šetamo kao ljudi, oni koji su na ovim šetnjama odrasli i stekli svoje porodice, ovde šetamo za njega i za one koji su nekada šetali sa nama, kojih više nema, ali koji su ostali u našim srcima. Šetamo i za Mirka Đorđevića, Timoti Bajforda, Boru Todorovića, Mirka Tepavca, Miljenka Deretu, Srđu Popovića, Vladu Divljana, naveo je Jovanović. Problemi sa kojima se suočavamo su ozbiljni i veliki, ali ne smemo praviti kompromise sa onom suštinom sa kojom Zoran nikada nije hteo tako nešto da učini. Bez obzira na cenu naše politike, mi moramo nastaviti onim putem kojim smo išli do sada. To nije hir LDP-a, već bitka života od koje nema smisla bežati, prenosi sajt LDP-a. Želim da naredni 12. mart dočekamo bez onog tereta sa kojim se i danas Srbiji kičma krivi i pred kojim ona mora da se stidi. Neka se jednom završi suđenje za pobunu JSO, neka se osude oni koji su odgovorni za taj prvi korak koji nas je uveo u 12. mart 2003. godine. Neka na optuženičku klupu sednu i Koštunica i svi oni koji su bili u njegovoj orbiti i neka kažu ono što govore kroz usta drugih ovih 12 godina osuđujući nas i kriminalizujući Zorana. Neka se pogledaju u oči sa onima sa kojima moraju da se suoče, na isti način na koji smo to učinili mi. Mi nikada nećemo odustati od rasvetljavanja političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Neki procesi su završeni, oni koji su ga ubili već godinama su u zatvoru, ali politika koja je proizvela to zlo još uvek je među nama.

Pročitajte još:Šešelj izneo teške optužbe: Postoji ogroman broj dokaza da je Đinđić bio kriminalac! (VIDEO)Pismo premijera Vučića građanima Srbije povodom dana ubistva Zorana Đinđića

Zbog mira u zemlji, života na koji naša deca imaju pravo, ova šetnja će trajati i nikada se u njoj nećemo zaustaviti. Neka se opamete svi drugi kojima je mesto zajedno sa nama na ulicama Beograda u ovom danu. Danas su naše stranačke zastave na nekom drugom mestu, ne zato što nemamo snagu da ih nosimo, već zbog toga što mislimo kako da taj posao koji nas deli od Srbije, čiji je trajni simbol Zoran Đinđić, ne može uraditi nijedna stranka sama. Potreban nam je red u zemlji, spremnost da podržimo ono što je normalno, hrabro da se usprotivimo svemu što je loše i mnogo više pameti i poštenja u međusobnom odnosu. To je ono što smo uz Zorana naučili, da pružimo ruku kad se ruka mora pružiti, a da je stegnemo u pesnicu kada je to jedini odgovor na probleme sa kojima se suočavamo. Svaki korak ove šetnje je izraz naše želje da na tom putu sutra sa nama koračaju svi oni bez kojih nema te normalne zemlje. Vlade su bile mnoge, predsednici, premijeri i ministri, vlasti i opozicije, ali jedino što ostaje trajno obeležje našeg političkog života je Zoran Đinđić i njegova politika. Mi smo ga izgubili kao prijatelja, kao saradnika, kao učitelja, a naši i njegovi protivnici su ga izgubili kao metu. Ne mogu ništa više njegovim idejama, nego da ih prihvate, što su manje ili više u međuvremenu i učinili, ali očigledno je da tako nešto samo po sebi nije dovoljno da bi te ideje postale deo našeg života. Potrebno je ono što je sa nama u našim srcima, u našim cipelama ovih 12 godina i u svakom danu od danas pa sve dok na nogama stojimo, zaključuje Jovanović. Izvor: Pravda