Pravda

Aleksandar Senić, predsednik Odbora za evropske integracije skupštine Srbije, takođe smatra da postoji mogućnost da neka od pet država to može da uradi. Poziv austrijske poslanice u Evropskom parlamentu i izvestioca Evropske unije za Kosovao Ulrike Lunaček zemljama EU koje nisu priznale Kosovo da to učine, jer se, kako ona kaže, „Kosovo posle sedam godina od proglašenja nezavisnosti još ne oseća dobrodošlo u EU“, prema oceni sagovornika Sputnjika ima više značenja. Prema jednima, to se može podvesti pod dodatni pritisak na Srbiju, dok drugi ističu da nije u pitanju ništa više od ličnog stava austrijske poslanice. Pitanje je, međutim, da li pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo u nekom trenutku mogu da podlegnu pritiscima ostalih članica i da priznaju Kosovo. Lični stav Aleksandar Senić, predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije, podseća da se Rezolucija koja je usvojena u Evropskom parlamentu nijednim slovom ne pominje takvu mogućnost. Istovremeno, on ne negira činjenicu da uvek postoji mogućnost da neka od pet država EU koje nisu priznale Kosovo to učini. „Poziv gospođe Lunaček više tumačim kao lični gest, to jest izražavanje nečijeg ličnog mišljenja i stava. Imamo rezoluciju Evropskog parlamenta koja je usvojena u EP i u kojoj se nijednim slovom tako nešto ne pominje. Dugo govorim o tome da od Srbije niko nije tražio da prizna nezavisnost Kosova i da to nije uslov da Srbija postane članica Evropske unije. Uvek postoji mogućnost da zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova to i urade, ali ne mislim da je ta mogućnost velika. To je stvar unutrašnje politike jedne zemlje i naših odnosa sa tom zemljom“, smatra Senić. Milovan Drecun, predsednik Odbora skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, ima čvrst stav po ovom pitanju. „Tih pet zemalja EU koje nisu priznale jednostranu nezavisnost Kosova za to imaju pre svega, sopstvene interese. Očigledno je da je njihov interes da to ne urade dugoročan. Jer, pogledajte Španiju i situaciju sa Katalonijom, ili neke druge regione koji žele da krenu putem Kosova… NJima nije u interesu da priznaju nezavisnost Kosova“, veruje Drecun. O pozivu gospođe Lunaček, Drecun kaže da je ona poznati zagovornik nezavisne države Kosovo i da njene reči imaju sve manju težinu, jer to nije zvaničan stav EU. „Naravno da to može da nanese štetu, ne direktno Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU, već se na taj način ohrabruje Priština da bude nepopustljiva u pregovorima sa Beogradom i da postavlja uslove koji su neprihvatljivi za Srbiju; da oteže sa realizacijom Briselskog sporazuma, posebno sa formiranjem Zajednice srpskih opština“, navodi Drecun. Dragomir Anđelković politički analitičar, međutim, ne sumnja da se iza njenih reči, krije novi pritisak, i podseća da se Srbija do sada, ni u jednom momentu nije našla u situaciji da nema pritisaka. Novi pritisak „Evropska unija stalno pokušava da sa Srbijom komunicira jezikom pritisaka po pitanju Kosova. Razlika je u tome samo što je taj pritisak nekada veći, nekad manji. Trenutno ponovo ulazimo u fazu intenziviranja pritisaka uz ucene, daljim integracijama. To što je austrijska poslanica u EP zatražila je vrlo opasan, ali za Kosovo bitan korak. Doklegod sve članice EU ne priznaju Kosovo, Srbiji se ne može postaviti formalan zahtev da ’de jure‘ prizna Kosovo. Čak ni zahtev da normalizacija odnosa bude takva da se Srbija složi sa učešćem Kosova u svim međunarodnim telima, i da ga tretira kao državu, a da ga formalno ne prizna“, tvrdi Anđelković. On dodaje da lobisti nezavisnog Kosova kreću u kampanju protiv država koje nisu priznale Kosovao kako bi, tvrdi on, „omču oko vrata Srbije“, potpuno zategli. „Ako pritisci na te zemlje budu intenzivni mislim da je samo pitanje kada će te zemlje njima podleći. Jer vlade tih zemalja se menjaju, neke će biti spremane da se suoče i da odbce tu vrstu pritiska, dok bi druga, sledeća mogla biti kooperativnije ako bude pod stalim pritisicima. Ostaje da se vidi da li je ovaj poziv, poziv lobista unutar EU, ili akcija zemalja kao što je Nemačka koji imaju vodeću ulogu i koje nesumnjivo guraju kocept kosovske nezavisnosti. Ako je Nemačka iza toga, onda će se sve ove države naći pod permanetnim pritiskom, i sigurno će neke, u nerednim godinama tome podleći. Što je jako opasno za Srbiju“, ocenjuje Anđelković. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček pozvala je preostalih pet zemalja članica Evropske unije koje nisu priznale Kosovo da to što učine i prestanu da blokiraju put Kosova ka EU. Lunačekova je pozvala i vlasti na Kosovu da urade više na stvaranju boljih ekonomskih i socijalnih uslova za život svojih građana, čime bi se smanjio broj onih koji emigriraju u Zapadnu Evropu i ubrzalo rešavanje pitanja vizne liberalizacije.

Pročitajte još:Amerikanci, Britanci i Holanđani kreću u frontalni napad na Republiku SrpskuHilari Klinton po treći put u Srbiji?

Izvor: rs.sputniknews.com