Pravda

Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova. U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije. U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove. Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice. U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do Hrama Svetog Save, predvodili tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić. Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju. Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori DŽonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini „organizovano i orkestrirano”. Stigao je potom i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Šhefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo. Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali tadašnji visoki funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su tom prilikom, izjavili da su „užasnuti nasiljem koje se desilo” i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno. „Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava”, rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju. Krajem marta EU je, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Đentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo. Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima. U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata. U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju. U septembru te godine međunarodni tužilac je podigao prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua. Godinu dana kasnije osuđeni su na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je preminula od povreda zadobijenih tokom martovskih nemira. Prema podacima KPS, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena. Portparol Euleksa Irina Gudeljević izjavila je na sedmu godišnjicu nasilja, da je Misija EU na Kosovu odustala od većine predmeta povezanih s matrovskim događajima. U martu 2012. ona je izjavila da je Euleks proglasio 14 osoba krivim, a jednu je oslobodio, u okviru devet predmeta na kojima su sudije te misije radile. Prema njenim rečima, Euleksove sudije u Vrhovnom sudu Kosova su radile na šest slučajeva nasleđenih od UNMIK-a u vezi sa martovskim neredima. Ti procesi su završeni, 12 osoba je proglašeno krivim i oni su osuđeni na zatvorske kazene. Pored toga Euleksove sudije su u Okružnom sudu u Prizrenu dve osobe proglasile krivim, dok je jedna oslobođena. Tokom istrage, koju je pokrenuo međunarodni tužilac, nisu pronađeni bilo kakvi dokazi da su srpski mladići umešani u tu nesreću, ali je ostalo nejasno kako su albanski dečaci dospeli u reku.

Pročitajte još:Borci Islamske države prerušeni u žene beže iz Iraka (FOTO)Putin: Razmatrana i pripravnost nuklearnih snaga

Izvor: Beta, Politika